Пронађен противотров за најсмртоноснију печурку
Упркос томе што је зелена пупавка одговорна за преко 90 одсто смртних случајева од тровања печуркама широм свијета, научници још нису открили како да спријече њен токсични ефекат. Срећом, коначно су успјели да открију супстанцу која би могла да дјелује као противотров.
Противотров за познату смртоносну печурку – зелену пупавку – назван зелени индоцијанин, Федерална агенција за лијекове (ФДА) Сједињених Држава већ је одобрила његову употребу и користи се као боја за медицинско дијагностичко снимање.
Истраживачки тим предвођен хемичарима Гуохуи Ваном и Ћијаопинг Вангом са Универзитета Сун Јат-сен у Кини установио је да ова хемикалија може да смањи снагу главног токсина смртоносне печурке.
Зелена пупавка поријеклом је из Европе, али се сада може наћи у свим дијеловима свијета. Привлачног изгледа и веома слична другим јестивим печуркама, бере се и једе искључиво грешком и главни је разлог што људи избегавају да беру шумске печурке.
Пошто нема никаквих знакова токсичности у њиховом укусу и због спорог испољавања симптома тровања, лако се поједе смртоносна доза ове отровнице. Неколико сати послије јела, пацијент може имати гастроинтестиналне тегобе које нестају након дан или два и дају лажни утисак да је све у реду.
Али није све у реду. Од тренутка ингестије, токсини печурке једу јетру, и изазивају симптоме који указују на озбиљно оштећење овог органа. Без медицинске интервенције – а у неким случајевима, чак и уз акутну негу – токсини печурке могу довести до отказивања функције јетре, а понекад и бубрега, што често доводи до смрти.
Да би дошли до суштине токсичности ове гљиве, истраживачи су предузели више корака. Прво, користили су ЦРИСПР скрининг у целом геному на линији људских ћелија ХАП1 да испитају деструктивни утицај α-аманитина. Ова техника идентификује гене који раде у садејству тако што их разбијају и траже промене, које могу да истакну путеве у ћелијама на које ће вероватно утицати токсин. На пример, 2019. године овај метод је омогућио научницима да идентификују молекуларне механизме деловања отрова медуза.
Када су спровели овај скрининг на α-аманитину, открили су да биосинтеза протеина званих Н-гликани игра значајну улогу у ћелијској смрти изазваној токсином. Даље проучавање је открило да је ензим назван СТТ3Б, који је неопходан за синтезу Н-гликана, кључан за токсичност α-аманитина, преноси Ртс
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
