Прије 900 година Мјесец је нестао са неба, научници сада знају зашто

Агенције
Прије 900 година Мјесец је нестао са неба, научници сада знају зашто

Замислите ноћно небо без лопте водиље коју називамо Мјесецом. Сада замислите такву ситуацију да траје мјесецима, па можда и годинама. То се и десило прије мало више од 900 година, а научници сада знају и тачног кривца.

Чудни природни феномен десио се 1110. године, а нова студија стручњака са Универзитета у Женеви закључила је да је комбинација вулканског пепела, сумпора и хладног времена довела до нестанка Мјесеца са неба.

Земљина атмосфера претрпјела је тада велику промјену – звијезде и небо заклонио је велики облак сумпором богатих честица у стратосфери, које су се временом спустиле на тло.

Ледене површине широм свијета чувају ове доказе током изузетно великих временских периода, што може да помогне научницима да пронађу приближно тачне датуме зависно од слоја у леда у којем су пронађене честице.

Иако је већ потврђено да се Мјесечев нестанак заиста десио, различите теорије су предлагане.

Једна научна студија закључила је да је ерупција исландског вулкана Хекла 1104. године довела до вишемјесечног заклањања Земљиног сателита.

Међутим, новије истраживање утврдило је да претходно проучавање гренландског леда "Greenland Ice Core Chronology 2005" показује погрешне датуме неких догађаја.

„Спектакуларни атмосферски оптички феномени повезани са вулканским аеросолима на великим висинама су такође привукли пажњу хроничара из тих времена“, наводи се у новој студији.

Открили су да се још једна вулканска ерупција десила и то 1108. године када је јапански вулкан Асама прорадио и мјесецима избацивао велику количину материјала у атмосферу. Ерупција Асаме из 1108. била је много већа од оне из 1783. године која је усмртила више од 1.400 људи.

У једном дневнику из тог периода се наводи: „Ватра се јавила на врху вулкана, а дебео слој пепела прекрио је вртове и поља, толико да пиринач није могао да расте. Никада до сада ништа слично нисмо видјели.“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана