"Преваром" Сунца до смањења загријевања Земље

ГС
Foto: Илустрација

Бројни научници мисле да могу да "преваре" Сунце и тако смање загријевање Земље. Дисциплина се зове соларни геоинжењеринг. Једна од идеја: да се океани прекрију вјештачком бијелом пјеном која би одбијала Сунчеве зраке.

"Нема сумње да је човек у стању да вјештачки хлади планету", каже професор Дејвид Кејт са Универзитета Харвард. Област којом се он бави зове се соларни геоинжењеринг, и биће много стручњака који ће то назвати псеудонауком. Јер, питање је ни мање ни више него може ли човек да манипулише Сунчево зрачење ка земљи тако да се смањи глобално загријевање?

Прва од наизглед блесавих идеја потиче од ерупција вулкана. Рецимо, кад се прије тачно тридесет година догодила велика ерупција Пинатуба на Филипинима – друга највећа ерупција читавог вијека! – Земља се наредних мјесеци охладила за просјечних пола степени Целзијуса.

Како то? Пепео се подигао у ваздух, од њега су настали ситни аеросоли који мјесецима лебде, те одбијају дио Сунчевих зрака назад, а пропуштају мање зрачења ка Земљи.

Људи попут Дејвида Кејта мисле да је могуће вештачки симулирати тај ефекат. Аеросоли би се распршиле између 15 и 50 километара изнад површине наше планете. У теорији, ситне честице се повезују са водом и, можда и читаве три године, блокирају део Сунчевих зрака.

Прскање из балона?

 

"Практично сваки климатски модел показује да би се равномјерним распоређивањем аеросоли у стратосфери (…) могле умањити многе важне опасности по климу. Рецимо, промене у доступности воде, промене температура, укључујући и спречавање екстремне врућине", тврди Кејт.

Замислите прскање аеросоли из авиона, можда из летећих балона или ракета, или са врха облакодера. То би морало да се ради масовно и деценијама.

Критичари кажу да би такав експеримент могао да изазове екстремне непогоде, попут киселих киша, или да уништи озонски омотач. У фантастичним сценаријима, аеросоли би могле да се користе као климатско оружје. Рецимо, војска једне земље их масовно распрши над другом земљом и трајно јој поремети климу.

Када су Кејт и сарадници у истраживачком пројекту ScoPEx  хтели да пусте пробни балон изнад Шведске, мештани су се жестоко побунили. Балон је већ био спреман, али је акција отказана у последњем трену.

Пјена на мору

 

Друге идеје соларног геоинжењеринга звуче једнако лудо. Рецимо, прекрити велике океанске површине вјештачком бијелом пеном. Јер, 70 одсто површине Земље чини вода, углавном тамна, тако да привлачи зраке Сунца уместо да их рефлектује.

"Идеја је произвести пјену која одбија дио Сунчевих зрака, а може да се употреби на стратешким мјестима гдје се можда могу постићи одређени климатски ефекти", каже доктор Кори Габријел, стручњак за климу са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу.

Наводно би површина воде прекривена пјеном одбијала десет пута више Сунчеве свјетлости. Са довољно пјене, тврде заговорници теорије, планета би у просјеку била 0,5 степени хладнија. Твар би разносили или специјални бродови, или теретњаци који ионако путују океанима.

Но ни ова метода није испробана. Непознато је како би утицала на морске животиње и биљке и да ли би изазвала локалне временске непогоде.

Куће мале, кречене у бијело

 

Идеја која пак уопште не звучи чудно – штавише, одвајкада се масовно примјењује – јесу такозвани бијели градови. Јер, градови, те оазе асфалта и бетона, у правилу су врелији него околина. Рецимо, Њујорк је у просјеку од једног до три степена топлији од околине, а има вечери када то иде до читавих 12 степени Целзијуса. Јер, док се около увече брже хлади, асфалт и бетон емитују топлоту.

Један од разлога су и тамни кровови, тротоари и улице. Они се немерљиво брже загријевају него зеленило и свијетла поља.

Рјешење су куће кречене у бијело, са све кровом. Једноставно је и јефтино. Бели кров је 30 одсто хладнији од црног. Зато тако изгледају медитерански градићи у Грчкој или на сјеверу Африке.

"Локална температура може да се смањи за један степен у просеку", каже професорка Соња Сеневиратне, која ради на Високој техничкој школи у Цириху. "Током врелих дана, када је још више Сунчевих зрака, ефекат би био још много већи."

Није чудо што је Њујорк још 2009. покренуо програм  "Cool Roofs". У бијело је офабрано преко милион квадратних метара кровова. Ем што хладе, ем што штеде енергију за клима-уређаје.


Свађа се наставља

 

Неки научници процјењују да бисмо уштедили електричну енергију – и издувне гасове – која одговара производњи 700 електрана на угаљ, само уколико би сви кровови и тротоари свијета били бијели.

Док ова метода нема ризика и противника, остале идеје соларног геоинжењеринга су на мети критичара. Научна заједница је подијељена, а борба за фондове којим би се финансирала истраживања непрестана.

"Ако не истражујемо, онда ће идуће генерације морати да доносе одлуке у незнању. Може бити да ће на крају одлучити да употребе ове методе без ваљаног истраживања", каже професор Кејт. "Мислим да постоји одређени морални императив да се наредна генерација опскрби информацијама."

Многи се не слажу са њим, али се слажу у нечем другом: човјечанство мора да брзо и одрживо смањи емисију штетних гасова. Јер, ако соларни геоинжењеринг и може мало да помогне, он не може да преокрене климатске промјене, преноси Б92.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана