Прекретница у истраживању: Научници од мушког пара добили живе младунце

Из ћелија коже произведена су јајашца која су касније трансплантирана у женке, а резултат су били здрави младунци, преноси ЦНН.

Проведено истраживање могло би проширити могућности будућим третманима плодности, посебно за истополне парове, али и помоћи у спречавању изумирања угрожених врста.

Научници упозоравају да се још много тога треба истражити прије него што се култивисане ћелије почну користити за производњу људских јајашаца.

Истраживачи су узели ћеије коже из репова одраслих мушких лабораторијских мишева. Те ћелије, као и оне код мушкараца, садрже један X и један Y хромозом. Њих су претворили у индуковане плурипотентне матичне ћелије (иПСЦ) - врсту ћелија коју су научници репрограмирали у ембрионално стање.

Такве се ћелије могу развити у било коју врсту људске ћелије те се користе у биолошким истраживањима као и истраживањима људских болести и развој лијекова. Процес генетског инжењеринга, који уводи специфичне гене за стварање ћеија које опонашају ембрионалне матичне ћелије, први је увео нобеловац Шинија Јаманака.

"Кад се иПСЦ узгајају у лабораторију, неке ћелије спонтано губе Y хромозом који није неопходан за раст ове врсте ћелија и стварају се XО станице", објаснио је Хајаши.

Узгајали су XО ћелије и открили да су неке развила два X хромозома као резултат погрешних диоба ћелија, што их чини хромозомски женским (XX). XО станице додатно су третирали реверсином који је повећао број XX ћелија. Сљедећи корак било је претварање тих ћелија у примордијалне заметне ћелије које су закључно претворене у јајне ћелије. Оплођене су спермом и трансплантиране у материцу миша из којих је произашло живо потомство.

"Примјену овог принципа на људима још треба истражити. У студији на мишевима, врло је мало мишјих ембрија резултирало живим потомцима, а посљедњи кораци за претварање заметних ћелија у јајашца нису довољно поуздани за употребу на људским ћелијама"а, рекао је Род Мичел, професор на Универзитету Единбургх.

Само седам од 630 трансплантираних мишјих ембрија резултирало је живим младунцима. Хајаши је објаснио да ниска стопа успјеха од око један одсто није резултат процеса претворбе полних хромозома, већ су станице узгојене у лабораторији инфериорније од оних у живим организмима.

Шта је сљедеће?

Ово истраживање повећало је могућност да би једног дана истополни парови могли имати дијете које дијели гене оба родитеља.

"Биће тешко произвести бебе од мушко-мушких људских парова због техничких и етичких разлога, али теоретски је то могуће", рекао је Хајаши. Додао је да би било теже постићи обрнуто - направити сперму из женских станица јер оне не садрже Y кромосом који је неопходан.

Глен Коен, професор права на Правном факултету на Харварду, рекао је да је рад покренуо оштра етичка и правна питања о којима друштво мора почети размишљати. Посебно се обраћа пажња на питања узгоја ембрија, производњу њих стотину да би се одабрао најбољи, али и неовлаштену употребу нечијих ћелија.

"У најекстремнијем случају, замислите појединца који користи ољуштене ћелије коже које је Бред Пит оставио на кади да би извукао сперму или јајну ћелију у сврху репродукције", рекао је Коен.

Спашавање животиња од изумирања

"Ово је врло узбудљиво откриће за очување врста. Технике које је развио Хајаши могле би помоћи програму узгоја сјеверног бијелог носорога. На свијету су остале само двије јединке ове врсте и обје су женке, можда би их се могло вјештачки узгојити узорцима сперме и ткива покојих мужјака", рекао је Томас Хилдебрандт, водитељ управљања репродукцијом на Институту Леибниз, преноси Јутарњи.хр

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.