Поријекло човјечанства: Потрага за прапостојбином савремених људи 'води до Боцване'

BBC na srpskom
Поријекло човјечанства: Потрага за прапостојбином савремених људи 'води до Боцване'
Поријекло човјечанства: Потрага за прапостојбином савремених људи 'води до Боцване'

Сви људи на свијету поријекло можда воде са простора јужно од Замбези ријеке, каже тим научника

Научници тврде да су сви људи на свету пореклом из региона јужно од реке Замбези у Африци.

Данас се на том простору налази слана пустиња, али некада је ту било огромно језеро које је пре 200.000 година било постојбина првих људи.

Наши преци су се тамо живели око 70.000 година, све док се клима није променила, претпостављају истраживачи.

Сеобе су почеле када су појавило плодно земљиште и одатле су кренуле све наредне миграције из Африке. 

„Већ неко време знамо да су се први људи појавили у Африци пре отприлике 200.000 година," рекла је проф Ванеса Хејз, генетичарка са Института за медицинска истраживања Гарван у Аустралији.

„Оно о чему се дуго расправља је тачна локација и накнадне миграције наших најстаријих предака."

Поједини истраживачи су били скептични када су прочитали закључке професорке Хејз.

Уточиште на језеру

Регион о ком говори Хејз налази се на северу Боцване, јужно од реке Замбези.

Истраживачи мисле да су се наши преци настанили у близини огромног језера у Африци, познатог као језеро Макгадикгади. Ово подручје сада је прекривено сољу.  

„То је огромно подручје, било је веома влажно и бујно", каже професорка Хејз. „То је заправо било веома погодно станиште за савремене људе и дивље животиње."

Након што су ове живели око 70.000 година, људи су почели да се селе. Климатске промене су довеле до три таласа миграција пре 130.000 и 110.000 година. 

Први мигранти кренули су према североистоку, док су се људи у другом таласу упутили на југозапад. Остатак становништва је остао у Африци до данас.

Истраживачи су овај сценарио развили након што су анализирали стотине узорака митохондријалне ДНК (остатак ДНК који се преноси од мајке до детета) живих становника Африке, како би утврдили породично стабло модерног човека.

Комбиновањем генетике са симулацијама рачунарских модела геологије и климе, истраживачи су успели да дођу до слике о томе како је афрички континент могао да изгледа пре 200.000 година.

Реконструкција људске приче

Међутим, један стручњак је студију објављену у часопису Природа (Nature) дочекао са опрезом рекавши да није могуће реконструисати причу о људском пореклу само на основу митохондријске ДНК.

Друге анализе довеле до другачијих одговора о прапостојбини човека уз открића фосила која упућују на то да су људи пореклом из источе Африци. 

Еволуција човека је веома сложен процес, каже професор Крис Стрингер из Природњачког музеја у Лондону који није повезан са истраживањем.

„Не можете да користите само савремене митохондријске ДНК да бисте утврдили порекло савременог човека", рекао је он за ББЦ.

„Од података се превише очекује јер је у питању само мали део генома који не може да нам пружи све одговоре о нашем пореклу."

Могуће је да савремени човек има више домовина које тек треба открити, а не једну.

Еволутивне прекретнице у људској историји

  • Приjе 400.000 година: Неандерталци - наши рођаци - почињу да се појављују и крећу по Европи и Азији
  • Прије 300.000 до 200.000 година: Хомо сапиенс - савремени људи - појављују се у Африци
  • Прије 50.000 до 40.000 година: Савремени људи стижу до Европе
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана