Откривено колико се пута сваког дана ваши подаци дијеле док користите Интернет

Подаци о сваком кориснику интернета дијеле се стотине пута сваки дан, док компаније лицитирају за рекламне позиције на интернету, сугерише нова студија Ирског вијећа за грађанске слободе (ICCL). Студија је показала је да се подаци просјечног европског корисника дијеле 376 пута дневно, а оног из САД-а чак 747 пута.

Приход од дигиталног оглашавања, је оно што већину интернет услуга чини бесплатним за коришћење. А да би компаније знале коме да пласирају одређени оглас, прикупљају њихове податке

Подаци се дијеле између брокера који дјелују у име оних који желе да постављају огласе, у стварном времену, док се веб страница учитава испред некога ко је посјећује. Сами брендови у рекламама нису укључени у тај процес.

Ти подаци садрже информације о уређају на којем се страница учитава, неке појединости о томе гдје се тај уређај налази и друге информације као што су претходно посјећене веб странице и њихов предмет. Користи се за осигуравање најрелевантнијег понуђача за огласни простор на страници. Све се то догађа аутоматски, у дјелићу секунде, и представља мултимилионску индустрију.

Подаци који откривају идентитет нису укључени, али активисти тврде да је сама количина података још увијек кршење приватности.

"Сваки дан индустрија RTB-а (Real Time Bidding) прати оно што гледате, без обзира колико то било приватно или осјетљиво, и биљежи гдје идете. Ово је највећа повреда података икада забиљежена. И понавља се сваки дан", рекао је др Џони Рyан, виши сарадник на ICCL-у.

Бројке у извјештају ICCL-а не укључују резултате од два највећа технолошка дива који се финансирају од прихода од оглашавања - Мете и Амазона.

Каже да је извор података Google feed, који покрива раздобље од 30 дана. Доступан је индустрији, али не и јавности.

У извјештају ICCL-а, између осталог, наводи се да се:

- Подаци о навикама америчких веб корисника деле се у процесима продаје огласа 107 билиона пута годишње. Подаци европских корисника деле се 71 милијарду пута;

- Приватни подаци корисника из Европе и САД-а се шаљу компанијама широм свијета, укључујући Русију и Кину, а да при томе корисници немају никакву контролу над тим шта се с тим подацима догађа.

Иначе, ICCL је већ покренуо неколико судских спорова против индустрије која се бави дигиталним оглашавањем, али и против Европске комисије за заштиту података. Наиме, сматрају да се оваквом праксом дигиталног оглашавања крши приватност корисника, јер нико никада није изричито пристао на ову праксу, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.