Невјероватно сазнање научника: Биљке "вриште" од бола када се сијеку

"Чак и у потпуно тихом пољу постоје звукови које ми не чујемо, а који носе одређене информације. Неке животиње могу чути те звукове па се можда тамо догађа велика акустична интеракција", објаснила је еволуцијска биолошкиња Лилах Хадањ са Универзитета Тел Авив у Израелу.

"Биљке све време размењују информације са инсектима и другим животињама, а многи од тих организама комуницирају путем звука, тако да би било врло чудно да биљке уопште не користе звук", додала је.

Снимали парадајз и дуван

Наиме, када су биљке под стресом, оне нису тако пасивне као што многи претпостављају. Оне пролазе кроз неке прилично драматичне промјене, од којих је једна од највидљивијих (барем нама људима) испуштање прилично снажних арома. Такође могу да промене своју боју и облик.

Ове промјене могу сигнализирати опасност другим биљкама у близини, које онда ангажују одбрамбене механизме, или привлаче животиње како би се онда оне позабавиле штеточинама које би могле наштетити биљци.

Но, до сада није било сасвим истражено да ли биљке емитују друге врсте сигнала – попут звукова. Прије неколико година Лилах Хадањ и њене колеге открили су да биљке могу детектовати звук. Стога је логично сљедеће питање било могу ли га и производити.

Како би то открили, снимали су биљке парадајза и дувана при различитим условима. Прво су евидентирали биљке које нису под стресом, како би добили основну вриједност. Затим су снимали биљке које су биле дехидриране и оне којима су одрезали стабљику. То су прво бележили у звучно изолованој акустичној комори, а затим у нормалном окружењу стакленика.

Биљке под стресом испуштају у просјеку око 40 кликова на сат

Након тога су помоћу компјутерског алгоритма бележили разлике између звукова које производе биљке које нису у стресу, којима су исекли стабљику и које су биле дехидриране. Наиме, звукови које биљке емитују налик су пуцкетању или шкљоцању, само се све то дешава на фреквенцији превисокој да би је људи могли разазнати.

Биљке које нису под стресом уопште не производе много буке, само се друже у тишини и одмарају. Насупрот томе, биљке под стресом испуштају у просјеку око 40 кликова на сат, зависно о врсти. А биљке лишене воде као да снимају песму у студију. Шкљоцају све чешће и пре него што се покажу први видљиви знакови дехидрације, што додатно ескалира како се суше, а затим се полако стишавају кад крену да вену.

Алгоритам је успио да разликује те звукове, као и врсте биљака које их емитују. И не ради се само о биљкама парадајза и дувана. Тим је касније тестирао разне биљке и открио да је "гласање" поприлично уобичајена биљна активност. Наиме, забележили су звукове и код пшенице, кукуруза, грожђа и кактуса.

Како производе те звукове и за кога?

Но, постоје још неке непознанице. На примјер, није јасно како тачно производе те звукове. У неким претходним истраживањима је откривено да дехидриране биљке пролазе кроз процес кавитације, при којем се у стабљици формирају мехурићи кисеоника који се шире и скупљају, што би могло стварати звук који наликује пуцкетању.

Не знамо да ли биљке "вриште" и када наиђу на неке друге опасности. Патогени, изложеност УВ зрачењу, екстремне температуре и други неповољни услови такође могу подстаћи биљке да почну пуцкетати попут пластичне фолије с мехурићима.

"Сада када знамо да биљке испуштају звукове, следеће питање је – ко би их могао чути? Тренутно истражујемо реакције других организама, како животиња тако и биљака, на ове звукове те нашу способност да идентификујемо и интерпретирамо звукове у потпуно природним окружењима", рекла је Лилах Хадањ, преноси б92

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.