Научници стварају рак како би га боље разумјели

Они пла­ни­ра­ју да "ство­ре" ћели­је ра­ка у ла­бо­ра­то­ри­ји и пра­те га од "првог да­на".

То је са­мо је­дно од ис­тражива­ња но­ве Међуна­ро­дне али­јан­се за ра­но от­кри­ва­ње ра­ка.

За­је­днички рад до­при­ни­јеће ра­ни­јем от­кри­ва­њу ра­ка, а па­ци­јен­ти ће због то­га има­ти ви­ше ко­рис­ти, на­во­ди се у са­оп­ште­њу Међуна­ро­дне али­јан­се за от­кри­ва­ње ра­ка.

У ово ис­тражива­ње укључили су се Ху­ма­ни­тар­на ор­га­ни­за­ци­ја за ис­тражива­ње ра­ка Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, уни­вер­зи­тет Кем­бриџ, Манчес­тер, УЦЛ, Стен­форд и Оре­гон из Сје­ди­ње­них Аме­ричких Држава, ра­ди раз­мје­не иде­ја и те­хно­ло­ги­је у овој облас­ти.

Удружени, научни­ци над­сто­је да ра­зви­ју ма­ње ин­ва­зи­вне тес­то­ве, по­пут тес­то­ва крви, ди­са­ња, ури­на, над­гле­да­ње ви­со­ко­ри­зичних па­ци­је­на­та, по­бољша­ва­ју те­хни­ке уочава­ња ћели­ја ра­ка у ра­ни­јој фа­зи.

Ипак, при­зна­ју да је ци­је­ли про­цес по­пут тражења игле у плас­ту си­је­на и да би мо­гао да по­тра­је и до 30 го­ди­на.

"Про­блем је у то­ме што ни­ка­да нећемо моћи да ви­ди­мо ка­ко се рак рађа у чо­вје­ку", каже др Деј­вид Кро­зби, шеф ис­тражива­ња у Цен­тру за ис­тражива­ње ра­ка у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји.

"Ка­да се и про­нађе, ди­ја­гно­за је већ пос­тав­ље­на", до­да­је.

Научни­ци у ла­бо­ра­то­ри­ји у Манчес­те­ру ства­ра­ју људ­ско тки­во дој­ке са син­те­тичким иму­но­ло­шким ћели­ја­ма ка­ко би пра­ти­ли про­мје­не ко­је мо­гу до­вес­ти до ра­ка од почет­ка.

Про­фе­сор Роб Брис­тов је ре­као да ово ис­тражива­ње слично сро­дно фор­ми­ра­њу бан­ке тки­ва.

Ипак, уви­јек пос­то­ји опа­сност, јер не значи да ће све ра­не про­мје­не у ћели­ја­ма пос­та­ти кан­це­ро­ге­не.

Научни­ци мо­ра­ју да бу­ду пре­ци­зни­ји и да па­зе и на око­ли­ну у ко­јој су љу­ди ра­сли, ка­ко би ут­врди­ли ко­ли­ки је ри­зик од одређеног кан­це­ро­ге­ног обо­ље­ња.

Тек та­да ће зна­ти ка­ко тре­ба да дје­ла­ју.

Научни­ци кажу да су до да­нас ис­тражива­ња ра­зво­ја ра­ка ма­ло­број­на и не­по­ве­за­на, јер им не­дос­та­је ве­ли­ки број љу­ди ко­ји би учес­тво­ва­ли у ис­тражива­њу.

Др Кро­зби је ре­као да ће ова са­ра­дња до­ни­је­ти про­мје­ну у здрав­стве­ном сис­те­му, јер ће пос­то­ја­ти мо­гућност да се ин­тер­ве­ни­ше у нај­ра­ни­јој фа­зи, што значи брже и јеф­ти­ни­је ли­јечење.

По­да­ци по­ка­зу­ју да 98 од­сто па­ци­је­на­та са кар­ци­но­мом дој­ке живи пет го­ди­на и дуже ако се бо­лест ди­ја­гнос­ти­ку­је у првом ста­ди­ју­му, нај­ра­ни­јој фа­зи.

У по­ређењу са чет­вртим ста­ди­ју­мом, ко­ји преживи са­мо 26 од­сто па­ци­је­на­та, јер је то нај­на­пре­дни­ја фа­за.

У Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји пос­то­је про­гра­ми за пре­глед дој­ки, цри­је­ва и грлића ма­те­ри­це и за ста­ри­је љу­де.

Међутим, тре­ну­тно не пос­то­је по­уз­да­ни ме­ха­ни­зми скри­нин­га ор­га­на као што су пан­кре­ас, је­тра, плућа и прос­та­та, што значи да су про­цен­ти прежи­вје­лих обо­ље­ња ових ор­га­на чес­то нижи.

Про­фе­сор Марк Ем­бер­тон, са УЦЛ-а, ре­као је да је ко­ришћење ма­гне­тне ре­зо­нан­це у пос­тав­ља­њу ди­ја­гно­зе "ти­ха ре­во­лу­ци­ја" и може за­ми­је­ни­ти игле, ко­је се ко­рис­те у би­оп­си­ји при­ли­ком ди­ја­гнос­ти­ке кар­ци­но­ма прос­та­те.

"Ма­гне­тна ре­зо­нан­ца ви­ди са­мо агре­си­вне ћели­је", ре­као је Ем­бер­тон и до­да­је да је ова­кав начин пос­тав­ља­ња ди­ја­гно­зе ску­пљи, за­хте­ва ви­ше вре­ме­на и да још ни­је до­шао тре­ну­так да пос­та­не гла­вни начин тес­ти­ра­ња.

Пре­ци­зни­је, хи­пер­по­ла­ри­зо­ва­ни сним­ци ма­гне­тне ре­зо­нан­це и фо­то­акус­ти­ка, гдје свје­тло ла­се­ра ука­зу­је на ту­мор, ства­ра­ју звучне та­ла­се ко­ји се ана­ли­зи­ра­ју ка­ко би се ство­ри­ле сли­ке. И то пред­став­ља на­пре­дак у ова­квом начину тес­ти­ра­ња ра­ка.

Ем­бер­тон каже да им је циљ да ус­та­но­ве ко­је све врсте кан­це­ра мо­гу да се ус­та­но­ве овим начином тес­ти­ра­ња.

На уни­вер­зи­те­ту Кем­бриџ, про­фе­сор­ка Ре­бе­ка Фицџералд тре­ну­тно ра­ди на ра­зво­ју на­пре­дног ен­дос­ко­па ко­ји ће моћи да от­кри­је пред­кан­це­ро­ге­не ле­зи­је у цри­је­ви­ма.

Она каже да ра­ном от­кри­ва­њу ра­ка ни­је по­свећено мно­го пажње и да не­ки тес­то­ви за рак мо­гу би­ти ве­ома је­днос­та­вни и јеф­ти­ни.

Про­фе­сор­ка је ре­кла да се ра­ду­је са­ра­дњи са ко­ле­га­ма из Аме­ри­ке.

Цен­тар за ис­тражива­ње ра­ка у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји улаже 50 ми­ли­она до­ла­ра у Међуна­ро­дну али­јан­су за ра­но от­кри­ва­ње ра­ка у на­ре­дних пет го­ди­на, а 20 ми­ли­она до­ла­ра да­ли су Стен­фрод и Ин­сти­тут за проучава­ње ра­ка из Оре­го­на

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.