Научници открили како је настало Плутоново срце: Изненадиле их неочекиване временске прилике

Agencije
Научници открили како је настало Плутоново срце: Изненадиле их неочекиване временске прилике

Након детаљног проучавања података који су стигли са сонде "Нови хоризонти" стручњаци су установили шта се догађа у познатој регији Томбауг.

Током свог лета поред Плутона сонда, мисија коју је покренула НАСА, направила је фотографије на којима се види да ова патуљаста планета има површину у облику срца. Ново истраживање овог подручја установило је да је овај дио Плутона веома вјетровит, а овакве временске прилике могле би да буду узрок његовог срцоликог облика.

Ово подручје назива се и регија Томбауг, по астроному Клајду Томбаугу, који је открио Плутон 1930. године. Већина азотног леда ове патуљасте планете може да се нађе у овом подручју. Базен је у лијевом дијелу срца, док су на десном азотни ледењаци и висоравни. Прије него што је сонда прошла поред њега, сви су мислили да је Плутон равничарска планета, без разноликости у рељефу, али је ситуација потпуно другачија. Он има пуно облика рељефа и научници сада покушавају да утврде због чега је то тако.

Атмосфера на Плутону је око 100.000 пута ређа него на Земљи и састоји се од азота, угљен моноксида и метана. Дању се замрзнуто азотно срце Плутона загријава таман толико да испарава, а ноћу се кондензује и поново претвара у лед. Истраживачи ову појаву зову Плутонови "откуцаји срца", који контролишу атмосферску циркулацију азотних вјетрова на њему.

"Ово нас доводи до закључка да Плутонова атмосфера и његови вјетрови чак иако је густоћа атмосфере веома ниска, могу да утичу на његову површину", каже Танђи Бертранд, астрофизичар и научник у НАСА, који је и водећи аутор студије о планетама.

Научници су установили да се азотни ветар креће у супротном правцу у односу на ротацију Плутона и да покреће топлину, ледена зрнца и друге честице које су близу његове површине, остављајући пруге у северним и севернозападним подручјима.

Откривено је и да западне вјетрове Плутона изазивају пара азотног леда на сјеверу и креирање леда на југу. Ово је јединствена атмосферска карактеристика када су у питању планете Сунчевог система.

Западни вјетрови се јављају на четири километра изнад површине Плутона, али се и ваздух испод њих брзо креће, стварајући смјерове кретања вјетра око западне границе леденог базена. Литице базена заробљавају хладни ваздух гдје се он учвршћује прије него што пређе преко те регије. Ове регионалне временске појаве могу да осигурају боље разумевање мрачних пруга и равница на западу базена. Научници вјерују да би се Плутон потпуно промијенио ако би се вјетрови кретали у другом правцу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана