Научници: Мозак модерног човјека развио се касније него што се мисли

Наши најстарији преци из рода Хомо, групе којој припадају и модерни људи, појавили су се на копну прије 2,5 милиона година с примитивним мајмуноликим мозговима отприлике упола мањим него што су данашњи људски.

Када се тачно и гдје мозак развио у нешто што нас чини људима? На то питање научници покушавају наћи одговор откако постоји прича о поријеклу човјека. 

“Претпостављало се да се модерни мозак развио на почетку постојања рода Хомо, дакле прије отприлике 2,5 милиона година”, рекао је палеоантрополог са циришког универзитета Цхристопх Золликофер, један од аутора студије објављене у часопису Сциенце.

Zollikofer и његова колегиница Marcia Ponce de Leonпроучавали су фосилизиране лобање из Африке, из Грузије и са острва Јава и открили да се та еволуција мозга збила много касније, прије између 1,7 и 1,5 милиона година.

Велико изненађење

Пошто се мозгови не могу фосилизирати, једини начин да се установи њихов развој проучавање је трагова које су оставили у лобањи. Научници су зато направили виртуелни ендокаст, одљевак мозга, попуњен оним што је у давно било у лобањама.

Код људи је Броцино подручје, фронтални дио мозга који управља говором, пуно већи него одговарајући дио мозга великих човјеколиких мајмуна, рекао је Zollikofer.. Проширење тог подручја резултира помицањем свега што се налази иза.

Проучавајући лобање из Африке научници су утврдили да су узорци стари око 1,7 милиона година још увијек имали чеони режањ карактеристичан за човјеколике мајмуне.

“То је било велико изненађење”, казао је Zollikofer и значило је да је Хомо почео ходати прије него што му је еволуирао мозак. “Сад знамо да су у дугој еволуцијској историји наши први представници били копнени двоношци мајмуноликог мозга”, истакао је.

Али млађи афрички фосили, стари отприлике 1,5 милиона година, имали су карактеристике модерног људског мозга. То значи да се еволуција мозга догодила између та два датума у Африци, наводи се у студији.

Закључак потврђује и чињеница да су пронађена сложенија оруђа из тог раздобља. “То није случајно. Дијелови мозга који су доживјели експанзију користе се за сложеније задаће попут израде оруђа”.

Мозак и миграције

Друго изненађење стигло је након проучавања пет фосилизираних лубања из данашње Грузије, старих између 1,8 и 1,7 милиона година.

Ти веома добро сачувани узорци, показало се, садржавали су примитиван мозак. “Раније смо мислили да је потребан велик и модеран мозак за миграције из Африке”, рекао Zollikofer. “Показало се да ови мозгови нису ни велики ни модерни, а људи су ипак успјели напустити Африку”.

У међувремену, фосили из Јаве, “најмлађи” у овом истраживању, показали су карактеристике модерног мозга. Научници стога вјерују да се догодило и друго исељавање из Африке.

“Дакле, имате прву миграцију из Африке, а тамо мозгови у међувремену еволуирају и људи се распрше поновно”, објаснио је Золликофер. “То није нова хипотеза, али досад нисмо имали доказе. Сад их имамо”, преноси Index.hr.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.