Научници израчунали кад ћемо изумријети
Са глобалним затопљењем, растућем отпору вакцинама против болести које се могу спријечити и свеприсутном пријетњом нуклеарног рата, подразумијева се како постоји добра шанса како ће човјечанство само себи пресудити, узрокујући властито уништење. Наиме, научници су проучавали вјероватност изумирања људи кроз године у будућности, темељене на ризику природних катастрофа, без нашег судјеловања, а открили су како су шансе подоста високе - чак један напрема 14 хиљада.
Од свих врста које су икада постојале, преко 99 посто њих је изумрло. Иако људска активност повећава стопе изумирања за многе врсте, оно је ипак одувијек постојало, било да су их узроковали поступне промјене у околини или пак сама еволуција, као и већа масовна изумирања захваљујући природним катастрофама попут удара астероида који је "потаманио" диносауре.
Истраживачи Института за будућност човјечанства на Универзитету у Оксфорду били су знатижељни могу ли израчунати горњу границу вјероватности изумирања човјечанства у било којој години, оно што су назвали "природном позадином стопе изумирања људи".
Такођер, жељели су открити вјероватност уништења човјечанства због природне катастрофе те открити је ли ризик за људе већи од природних или антропогених узрока. Да би то учинили, искључили су антропогене ризике попут климатских промјена и нуклеарног оружја, фокусирајући се на природне ризике с којима се човјек већ суочио и преживио их током наших 200 000 година постојања, од ерупције супер вулкана до удара астероида и сл.
Они тврде како можемо израчунати стопу изумирања људи управо на темељу чињенице да је човјечанство преживјело до дана.
- Користећи само податке о томе да је човјек постојао најмање 200 000 година, закључујемо да је вјероватност да човјечанство изумре због природних узрока у било којој години готово гарантовано мања од један напрема 14000, а вјероватно ће бити и мања од један напрема 87000 - написали су у извјештају студије.
И, је ли 1 напрема 14 хиљада пуно? Требамо ли бринути?
Прво је важно истакнути како су научници покушали утврдити горњу границу вјероватности изумирања, највећи могући израчун, који се темељи на одређеним специфичностима - користећи модерне људе који су се појавили прије око 200 000 година као запис о преживљавању. Како објашњавају у студији, ако премјестимо те варијабле - на примјер, ако погледамо фосиле за које се сматра да су остаци Хомо Сапиенса у Јебел Ирхуду стари 300 хиљада година као почетак модерних људи, тада горња граница постаје један напрема 22800.
Ако се, ипак, осврнемо 2 милиона година уназад и прво појављивање рода Хомо, тада бројка за годишњу вјероватност изумирања због природних узрока постаје 1 напрема 140 хиљада.
Кад ћемо изумријети?
Иако је прецизно рачунање научна фантастика, један од 14 хиљада значи да имамо 99.993 посто шансе да нећемо изумријети сваке године. Но, с друге стране, то су исти изгледи да се од 100 хиљада комерцијалних летова авиона који постоје сваког дана, било којег дана њих седам може срушити. Наравно, постоје упозорења за ову анализу. Она само гледа на вјероватност изумирања од природних појава уз једнаке ризике које смо имали у протеклих 200 тисућа година, и наравно не узима у обзир људски фактор у причи.
- Чињеница да 200 хиљада година нисмо изумрли због нуклеарног рата не говори пуно, кад нуклеарно оружје имамо тек 70-ак година - рекао је аутор студије, Тоби Орд.
Али разумијевање позадинске стопе изумирања за човјечанство без антропогеног судјеловања има своје предности. Оно нам омогућује идентификовање и одређивање приоритета с највећим ризицима с којима се сусрећемо.
Истраживачи закључују како њихов рад открива да вјероватно нећемо изумријети због природних узрока на које је човјечанство било рањиво откако постојимо. Међутим, "не могу се дати слични гаранти за ризике с којима се нису суочили наши преци, попут антропогених климатских промјена или нуклеарно / биолошког рата".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
