На Марсу све више људског отпада

Срна
Foto: Агенције

ЊУЈОРК- Током 50 година истраживања Марса људи су на њему већ нагомилали више од седам тона отпада.

За пола вијека истраживања са Земље је на "Црвену планету" послато 18 објеката у 14 одвојених мисија, кажу подаци УН канцеларије за свемирска питања.

Током свих тих година човјечанство је за собом оставило много крхотина људског поријекла на површини.

Средином августа 2022. НАСА је потврдила да је њихов ровер "Персеверанс" уочио комад смећа одбаченог током слијетања.

Крхотине на Марсу долазе из три главна извора: одбачене опреме, неактивних свемирских летјелица и срушених свемирских летјелица.

Свака мисија на површину Марса захтијева модул који штити летјелицу. Модул укључује "топлотни штит" када летјелица пролази кроз атмосферу Марса те падобран и опрему за слијетање како би могла меко да слети.

Летјелица одбацује дијелове модула док се спушта, а ти дијелови могу пасти на различита мјеста на површини "Црвене планете".

Кад неки отпад заврши на тлу Марса, може да се разбије на мање комаде, као што се догодило током слијетања ровера "Персеверанс" 2021. године. Ти мали комади, затим, могу бити разнесени уоколо због јаких марсовских вјетрова.

Осим мањих крхотина, по Марсу је расуто и крупније смеће, па је тако 13. јуна ове године уочена велика и сјајна "топлотна дека" заглављена у стијенама два километра од мјеста на које је слетио "Персерверанс".

И ровери "Кјуриозити" и "Опортјунити" такође су наишли на крхотине својих "слетних возила".

Девет неактивних летјелица на површини Марса такође чине извор отпада.

Те летјелице су ландер "Марс 3", ландер "Марс 6", ландер "Викинг 1", ландер "Викинг 2", ровер "Сојурнер", некадашњи изгубљени ландер "Бигл 2", ландер "Феникс", ровер "Спирит" и најновија свемирска летјелица, ровер "Опортјунити".

Те летјелице могу се, истовремено, сматрати и за историјске реликвије.

Трошење и хабање узимају свој данак на површини Марса. Неки дијелови алуминијских точкова "Кјуриоситија" одломили су се и вјероватно су разбацани по стази коју је тај ровер направио током свог путовања по Марсу.

Срушене свемирске летјелице и њихови дијелови такође су значајан извор смећа на "црвеној планети". Најмање двије летјелице су се срушиле, а додатне четири изгубиле су контакт прије или непосредно након слијетања.

Спуштање на површину најтежи је дио сваке мисије слијетања на Марс и не завршава увијек успјешно.

Када се зброји масу свих летјелица које су икада послате на Марс, добије се тежина од 9.979 килограма.

Када се од тога одузме тежина тренутно оперативне летјелице на површини - 2.860 килограма, остаје 7.119 килограма остатака људске технологије на Марсу, наводе научни портали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана