На Европи, Јупитеровом сателиту, снијег пада наопако
Нова студија, објављена у августовском издању часописа Астробиологија, открива да би ледена кора Европе могла бити дјелимично изграђена од честица „крхког леда“, пахуљастом накупином ледених кристала који се такође стварају и испод ледених покривача на Земљи, преноси Лајв сајенс.
Овај крхки лед садржи само дио соли која се налази у леду из саме коре, што указује да је ледени покривач Европе можда мање слан него што се раније вјеровало.
„Када истражујемо Европу, занима нас за салинитет и састав океана, јер је то једна од ствари које ће одредити њену потенцијалну настањивост или чак, тип живота који би тамо могао да настане“, наводи главни аутор студије Натали Волфенбаргер, дипломирани студент истраживач на Институту за геофизику Универзитета Тексас.
Европа фасцинира научнике стотинама година
За астробиологе, Европа је један од најинтригантнијих објеката у Сунчевом систему. Према Наси, овај Јупитеров пратилац је прекривен океаном дубоким 60 до 150 километара, кога прекрива ледена кора дебљине 15 до 25 километара.
Величина Европе је око четвртине величине Земље, али њен океан на површини може да садржи око два пута више воде од свих Земљиних океана, према свемирској агенцији, што ово небеско тијело чини интригантним мјестом за тражење ванземаљског живота.
Нови Насин орбитер, „Европа Клипер“, требало би да буде лансиран у октобру 2024. како би летио поред леденог мјесеца да би се видјело колико би она могла бити погодно станиште за живот. Научници са Универзитета Тексас у Остину предводе развој радарског инструмента овог орбитера који продиру у лед, који ће завирити у ледени покривач и океан одмах испод њега.
Да ли је на Европи као на Антарктику
Као дио тог напора, истраживачи су у жељи да проуче како је ледени покривач структуриран. Зато су се окренули Земљи испитујући два главна начина на која се лед формира испод ледених покривача Антарктика.
Један облик, конгелациони лед, настаје на површини ледене коре. Други, крхки лед, формира се у хладној морској води и лебди према горе попут пахуљица снијега које падају наглавачке, и на крају буде заробљен испод леденог покривача.
Европа, као и Антарктик, вјероватно има низак температурни градијент, што значи да се температура са дубином веома мало мијења. У овим условима, Волфенбаргерова је открила, да је појава крхког леда уобичајена, посебно на мјестима гдје се лед стањи у пукотинама.
Ако је крхки лед такође уобичајен на Европи, то би могло да направи велику разлику у саставу његове ледене коре. Док конгелациони лед може да садржи 10 одсто соли околне морске воде, крхки лед је далеко чистији, садржи само 0,1 одсто соли из морске воде од које настаје.
Не само да би овај лед са мало соли могао да утиче на структуру и чврстоћу ледене коре Европе, већ би могао да утиче и на то колико добро „Клиперов“ радар може да продре кроз лед.
„Овај рад отвара читав низ могућности за размишљање о океанским свијетовима и како они функционишу“, наглашава Стив Венс, научник у Насиној Лабораторији за млазни погон, који није био укључен у студију, преноси РТС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
