Мушкарац живи краће од жене, а патак дуже од патке - Зашто?

Зашто старимо - не зна се. Посљедњих деценија се улаже огроман новац у истражавање процеса старења, у циљу његовог успоравања - односно спријечавања. Уствари се ради о исконској жељи човјека да живи вјечно, а да не стари.

Постоје статистике о томе колико људи живе и на основу њих се праве процијене о очекиваном животном вијеку, пише Дојче Веле.

Тако је рецимо очекивани животни вијек Нијемаца 78,8 година а Нијемица 83,6 година; Срба 73,3 године а Српкиња 78,5 година; Италијана 81,5 година а Италијанки 85,5 година. Најдужем животу могу да се надају жене у Монаку - 93,5 година!

Наука има много прилаза теми старења, а један од њих је истраживање разлике у дужини живота између полова. Разлика је очигледна - жене живе у просјеку 7,8 одсто дуже од мушкараца.

СЗО - биологија и понашање

Свјетска Светска здравствена организација сматра да би један од разлога могао бити што су жене у биолошкој предности пред мушкарцима кад је ријеч о здрављу.

Жене имају два X хромозома, док мушкарци имају један X и један Y хормозом - којем недостаје један крак - па се зато и зове Y.

Међутим, баш на X хромозомима су кодиране важне генетске информације повезане са имунолошким својствима тијела. Другим ријечима - то су и гени који препознају одређене патогене и организму налажу одбрамебну реакцију.

Наравно да и мушкарци имају такве гене - али мање него жене. Осим тога, жене производе више хормона естрогена који такође има заштитну функцију.

Свјетска здравствена организација сматра да биологија није једини разлог због којег жене живе дуже. Јер исто тако је статистички утврђено да су жене мање склоне ризицима који би угрозили њихово здравље и живот.

Недавно су објављене интересантне студије на ту тему разлике у дужини живота међу половима.

Студија 101 врсте сисара - женке увијек у предности

Група од 14 научника из више европских земаља дошла је до закључка да не живе само жене дуже од мушкараца већ да то важи и за читав низ дивљих животиња - за сисаре.

У животињском свијету је разлика у дужини живота између мужјака и женки сисара чак много већа него код људи. Код 60 одсто животиња које су истраживали женке су живеле у просјеку 18 одсто дуже него мужјаци.

Студију о дужини живота 101 врсте сисара је спровео тим под вођством универзитета Лијон 1, финансирали су је Француска и Мађарска, а објављена је крајем марта у ПНАС, стручном часопису Националне академије наука САД.

Научници претпостављају да је природа посебно заштитила све женке сисара јер су оне посебно задужене за продужетак врсте, а рањиве су док у себи носе потомке и потом их доје својим млијеком.

На примјер - лавице живе најмање двоструко дуже од лавова.

“Лавице живе заједно у чопору у којем сестре, мајке и ћерке заједно лове и брину се једне за друге. Одрасли лавови често живе сами или са браћом и немају такву широку подршку”, каже један од аутора овог истраживања, Тамаш Секељи из Милнеровог центра за еволуцију при универзитету Бат.

Дупли хромозоми - дужи живот и за мужјаке

Истраживачи са Универзитета Новог Јужног Велса у Сиднеју дошли су до закључка да би постојање дуплих хромозома могло бити тајна дужег живота. Код сисара мужјаци имају један X и један Z хромозом, а женке два X хромозома.

На примjер, код птица важи супротно: код њих мужјаци имају два Z хромозома, док женке имају један Z и један W хромозом. Дакле, код птица мужјаци имају предност.

Такозвана хомогаметија, двострука присутност једног хромозома, могла би да пресудна за дужи животни вijек, јер то значи да су важне генетске информације доступне два пута. Ако је један од њих оштећен, друга, здрава верзија може надокнадити штету.

Ова хипотеза већ годинама кружи свијетом научника, а Аустралијски научници су је сада провјерили. Аналазирали су животни вијек укупно 229 животињских врста.

Дуг живот и плодност се искључују

Кад смо већ код размножавања, постоји још један фактор који је директно повезан са животним вијеком организама: његова плодност.

Поглед на животињско царство показује да се висока плодност и дуг животни вијек често међусобно искључују: животиње које живе кратко су често врло плодне, као на примјер мишеви - док дуговијечене животиње, као на примјер слонови, често имају мање потомства.

Уз ограничене ресурсе, организми очигледно могу једно или друго - да живе дуго или да буду веома плодни - али не и једно и друго истовремено. То је дио открића Истраживача са Института Макс Планк за еволуцијску биологију у Плену. Сходно томе, просјечна старост при репродукцији је мјерило губитка плодности са повећањем животног вијека.

Како дужи животни вијек утиче на плодност људи, у овом тренутку не може тачно да се утврди. “Али истраживања животиња кратког вијека, можда указују на цијену који бисмо као људи морали да платимо за дужи живот”, објашњава Арне Траулсен са Института Макс Планк.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.