Мисија на Мјесец - један од највећих домета човјечанства

Срна
Мисија на Мјесец - један од највећих домета човјечанства

Бијељина - Један од највећих домета човјечанства у историји - спуштање човјека на Мјесец - почело је 16. јула 1969. године лансирањем америчког васионског брода “Аполо 11” у мисију током које су два астронаута 20. јула изашла на површину Мјесеца.

Нил Армстронг и Баз Олдрин имали су част да као први људи прошетају по Земљиним сателиту, а трећи члан посаде Мајкл Колинс остао је у броду “Колумбија” и чекао њихов повратак.

Прва четири дана мисије ишла су по плану, али двадесет минута прије слијетања на Мјесец посада се сусрела са низом проблема.

Накратко је изгубљен радијски контакт са контролним центром у Хјустону - у модулу “Орао”, којим су се Армстронг и Олдрин спуштали на Мјесец, огласио се аларм.

Из Хјутона је поручено да наставе мисију те да је ријеч о проблему компјутера који је био преоптерећен.

Астронаути су прешли на ручно управљање и спустили се на површину. Армстонг је силазећи из “Орла” рекао чувену реченицу: “Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство”.

Баз Олдрин је касније причао да му је Армстронг на почетку припрема за мисију рекао да ће “искористити виши чин и да ће он бити тај који ће први закорачити на површину Мјесеца”.

“Одлучио сам да ћутим, покушавао сам да се не љутим на Нила”, написао је касније у својим мемоарима.

Многи су сумњали у успјех слијетања на Мјесец у првом покушају, али не и Нил Армстронг, искусни војни пилот.

“Осјећао сам да имамо 90 одсто шансе да се сигурно вратимо и око 50 одсто за успјешно слијетање на Мјесец”, објаснио је он.

Како је изгледала шетња по Мјесецу описао је Баз Олдрин: “Почео сам помало да трчим около и осјећао сам се као да сам у успореном снимку, често са обје ноге у ваздуху”.

Током два и по сата шетње по Мјесечевој површини Армстронг је фотографисао хрпе камења док је Олдрин инсталирао сеизмометар и два друга научна инструмента.

Поставили су америчку заставу и оставили за собом неколико предмета, укључујући медаљу у част првом човјеку у свемиру - Русу Јурију Гагарину.

Од 857 црно-бијелих фотограФија и 550 у боји, само четири приказују Армстронга. На већини је Олдрин. “Он је пуно фотогеничнији од мене”, шалио се Армстронг.

Колинс је за то вријеме у орбити чекао 22 сата. Он је сво вријеме страховао да ће, ако ствари крену по злу, можда морати да остави колеге на Мјесецу и да се сам врати на Земљу.

“Ако се не успију подићи са површине Мјесеца или се сруше, не планирам да се убијем, али знам да ћу до краја живота живјети са метом на леђима”, објаснио је Колинс.

На Земљу су се вратили 24. јула када се капсула накратко претворила у ватрену куглу на небу, прије него што су се отворила три падобрана, те сигурно спустила у Тихи океан.

Нико од ове тројице астронаута више се није вратио у свемир. Након још шест мисија, програм “Аполо” укинут је 1972. године.

Подаци говоре да је 400.000 људи радило на свемирском програму “Аполо” у разним мисијама.

Спуштање људи на Мјесец до данас прате разне контроверзе и тврдње скептика да је цијела мисија “лажирана” те да је у то доба било немогуће слетјети на Мјесец због слабијих техничких услова, уз напомену да људи деценијама након тих мисија више нису ишли на Земљин сателит нити му прилазили.

У разним теоријама завјере навођене су наводно сумњиве фотографије са Мјесеца, неке технолошке нелогичности, застава која се вијори мада је ријеч о простору који то не дозвољава...

Али, нико са озбиљаним научним референцама није до данас оспорио лет човјека на Мјесец, који остаје један од највећих домета у историји човјечанства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана