Магнетни сјеверни пол убрзано клизи ка Русији
Британски геолошки центри и амерички национални центри за информације о животној средини објавили су ново ажурирање свјетског магнетног модела, којим се потврђује да магнетни сјеверни пол, чије су координате кључне за навигационе системе које користе владе, полиције и низ цивилних апликација, наставља да се помјера ка Сибиру.
Подаци показују да је ове године магнетни сјеверни пол прешао унутар 390 километара од географског Сјеверног пола и прешао главни Гринич меридијан. Научници су такође потврдили да Земљино магнетно поље и даље слаби, брзином од око пет одсто на сваких 100 година.
Раније ове године Национална управа за океане и атмосферу САД и Британски геолошки завод били су приморани да ажурирају свјетски магнетни модел, годину дана прије планираног рока, због брзине којом се магнетни сјеверни пол помјера од канадског Арктика и ка руском Сибиру.
Свјетски магнетни модел користи се у многим областима, од апликација за компас за паметне телефоне, мапа и GPS услуга, до телекомуникационих преносних система и навигационих алата за разне агенције, укључујући Савезну управу за ваздухопловство, НАСА, америчко Министарство одбране и НАТО.
Коментаришући најновије податке, геофизичар Сиаран Беган рекао је за ФТ да кретање пола не само да је “брже” него деведесетих година прошлог вијека “него је брже него у претходна четири вијека”, наводе научници и истичу како “заиста не знају много о промјенама које то покрећу”.
Кад је пол прешао меридијан Гринич и наставио своје кретање према истоку, човјечанство је ушло у непознато, преноси Спутник.
Научници су раније изразили забринутост због колебања магнетног сјеверног пола и његовог могућег утицаја на магнетно поље које штити Земљу. Без поља, Земља би била изложена сунчевим олујама, што би могло нанијети велику штету, од свемирских летјелица до електроенергетских мрежа. Чак и ако је магнетно поље нетакнуто, планета остаје рањива.
Национална академија наука САД 2011. године је израчунала да би понављање соларне олује попут оне која је погодила планету 1859. године могло нанијети чак два билиона долара почетне штете и да би била потребна деценија да се штета санира.
Штавише, ослабљено магнетно поље може довести до потенцијално катаклизмичног процеса који научници називају „геомагнетним преокретом”, у којем Земљин сјеверни и јужни пол мијењају мјеста. Процијењује се да се посљедњи такав заокрет догодио прије око 800.000 година, а неки научници вјерују да би такав догађај ускоро могао и да се понови, иако би тај процес могао да траје вијековима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
