Климатске промјене помјериле Земљину осу

ГС
Климатске промјене помјериле Земљину осу

Ново истраживање показује да је отапање ледника, које је резултат глобалног загријавања, од 1990-их узроковало значајне помаке у Земљиној оси ротације.

Географски сјеверни и јужни пол су тачке на којима оса ротације наше планете сијече површину, али оне нису фиксне. Промене у расподјели Земљине масе узрокују помјерање осе, а тиме и полова.

У прошлости су само природни фактори, попут океанских струја и преноса топлоте између истопљених стијена у дубини планета, допринели су промени положаја полова.

Међутим, ново истраживање показује да је од деведесетих година на помјерање полова утицао и губитак од око стотину милијарди тона леда годишње због климатских промјена.

Положај полова се од 1980. помјерио за око 4 метра

Научници су установили да се смјер поларног кретања 1995. године помјерио са југа према истоку и да је просјечна брзина његовог кретања од 1995. до 2020. била 17 пута бржа него од 1981. до 1995. године. Положај полова се од 1980. помјерио за око 4 метра, пише The Guardian.

Поларно кретање је геолошки феномен најчешће узрокован промјенама у протоку течног гвожђа у спољашњем језгру Земље, што резултира промјенама у оријентацији Земљиног магнетног поља, а тиме и положаја магнетног сјеверног и јужног пола.

“Убрзани пад залиха воде на површини, који је резултат отапања ледењака, главни је покретач убрзања поларног кретања након 1990-их”, закључили су научници из Института за географске науке и истраживање природних ресурса у склопу Кинеске академије наука.

Проблем је и испумпавање подземних вода

Истраживање је показало да је највећи дио помјерања узроковало отапање ледника, али да је померању осе допринијело и испумпавање подземних вода.

Подземна вода се природно налази испод површине, али када се једном испумпа и искористи за пиће или пољопривреду, већином на крају заврши у мору, што доводи до прерасподјеле њене масе по површини Земље.

“Ова студија показује колико је снажна ова глобална промјена, толико да може променити осу Земље. Међутим, ово помјерање није довољно велико да утиче на наш свакодневни живот. Могло би промјенити дужину дана, али само за неколико милисекунди”, рекао је климатолог Винсент Хамбри са Универзитета Зурицх у Швајцарској.

Неки стручњаци сматрају да би научна заједница због оваквих утицаја требало да прогласи нову геолошку епоху - антропоцен. Овај назив говори о геолошком раздобљу које је започело прије неких 200 година и које је обиљежено изразитим утицајем људске активности на екосферу.

Од средине 20. вијека уочљиви су нагли пораст емисије гасова стаклене баште и раст нивоа мора, смањење броја дивљих животиња и трансформација земљишта пољопривредом и крчењем шума, преноси Б92.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана