Како настаје свјетлост?
Свјетлост је дио спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Свјетлост је електромагнетско зрачење видљиво људском оку. У просјеку, зрачење у распону од 380 до 780 нм је видљиво људском оку у виду спектра боја, од љубичасте с најмањом до црвене с највећом валном дужином.
Често се инфрацрвени и ултраљубичасти опсег такође називају свјетлом. Некад се каже и видљива свјетлост што би био плеоназам да се термин свјетлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо ултаљубичасти зраци, које човјек не види голим оком, а који изазивају флуоресценцију разних материјала, често се називају црним светлом).
На примјер свјетлост коју емитује УВ лампа назива "црно свјетло" Пошто се у спектру јавља одмах испод љубичасте подесјћа на њу.
Главни извор свјетлости на Земљи је Сунце. Сунце, као и друге звијезде, у процесу термонуклеарне реакције ствара фотоне, један дио тако насталих фотона, који су носиоци електромагнетног зрачења и свјетлости, ослобађа се са Сунца.
Све таласе укључујући и свјетлост, карактерише њихова таласна дужина, то јест растојање које дијели два њихова узајамна бријега.
Врхови ( брјегови ) таласа могу бити мање или више удаљени. Растојање које раздваја два сусједна врха назива се таласна дужина и она представља основу разлике. Таласна дужина инфрацрвених и радио - таласа је много већа од оне за видљиву свјетлост, док је таласна дужина ултраљубичастих, рендгенских и гама зрака много мања.
Постојање свјетлости је један од најважнијих процеса или догађаја који постоје у материјалном свијету. Без те појаве не би било ни живота, а то значи да не би ни ми постојали. Да кажемо за оне који не знају да је брзина свјетлости у вакууму је тачно 299.792.458 м/с.
Оно што се тренутно зна о свјетлости је та, да свјестлост настаје процесом сагоријевања или реакција на звијездама.
Свјетлост настаје када се електрични набоји крећу у електромагнетном пољу. Атом емитује свјетлост када је неки од његових електрона подстакнут додатном енергијом споља. Зрачење побуђених електрона представљамо таласом. Свјетлост мање енергије има мању фреквенцију, али већу таласну дужину, а она с више енергије има већу фреквенцију али мању таласну дужину.
Таласна дужина = брзина светлости / фреквенција
У физици се термин свјетлост понекад односи на електромагнетну радијацију било које таласне дужине, независно од тога да ли је видљива. У том смислу, гама зраци, X-зраци, микроталаси и радио таласи су такође свјетлост.
Како једноставно описати свјетлост? Може се рећи да је то талас и да се простире као таласи на површини океана. Она се одбија од огледала у телескопима и може чак пролазити кроз безваздушни простор (сто није случај са звучним таласима). Може се, такође рећи да се свјетлост састоји од сићушних честица звани фотони, који ударају у површину тијела и одбијају се од њега. Зато основни градивни елемент свјетлости јесте фотон.
Човјек и животиње имају различит биолошки састав ока, тако није свима нека боја подједнако видљива. Зато се за јачину свјетлости поред физичке јединице ват (Wатт) употребљава још физиолошка јединица лумен (лм). Ако је нека свјетлост јачине нпр. 1 лумен, онда човјек има исти осјећај видљивости независно од боје свјетлости. Свјетло јачине једног вата зелене боје нам изгледа доста јаче него црвене или плаве
Од доба Њутна се зна да је бијела свјетлост, у ствари, мјешавина свјетлости различитих боја црвене, нарандзасте, жуте, зелене, плаве и љубичасте. Цијели овај спектар боја ( или свјетлости ) сачињава оно што се назива видљивом свјетлошћу: то је једино што је људско око способно да види. Али постоји још много других свјетлости ( ћешће се каже зрачења) потпуно невидљивих нашем оку! Њих нам такође шаљу звијезде.
Многа од ових невидљивих зрачења, поготово застрашујуће ултраљубичасто, су опасни за људе. Срећом зауставља их атмосфера када стижу из свемира
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
