Како је настало тетовирање?

GS
Foto: smithsonianmag

Тешко је рећи како далеко у прошлост сеже умјетност тетовирања зато што се људска кожа скоро никад није успјела сачувати на археолошким налазиштима.

Ипак су нам ријетки налази људских лешева нетакнуте коже допустили да бацимо поглед на ране примјере тату умијећа. Знаменити "Ледар", пронађен у рујну 1991. јер се око њега отопио глечер Симиан у Италији, у којем је прије неких 5300 година остао залеђен, био је ишаран најстаријом тетоважом што ју је видјело људско око. Она се састојала од три скупа црта на леђима, још једне групе на десном дијелу и крста на лијевом кољену. 

Дрвени угљен помоћу којег су се радиле те модре шаре вјероватно је био нанесен иглицом.

У Египту и Судану археолози понекад знају наћи женске мумије с тетоважом на лицу, старе и до четири хиљаде година. Чини се да је она имала некакво еротско значење, јер се сматра да су то мумије прилежница, а неколико година касније плесачице ће и свирачице на бедрима носити тетоважу свога заштитничког божанства Беса. Тетоваже на мумијама биле су, како вјерују археолози, у тренутку наношења тамномодре, а боја се утискивала у кожу боцкањем справицом направљеном од рибље кости уметнуте у дрвену дршку.

Године 1948. у гробници у Пазуруку, на граници СССР-а, Кине и Монголије, био је откривен досад најсјајнији примјер древне тетоваже. Под њом је око 400. г. пр. Кр. био покопан мушкарац шездесетих година, вјероватно поглавица номадског племена, а био је пронађен у дрвеној комори, с облогом од пусти, закопаној под земљом. Након што су пљачкаши гробова похарали гробницу, кроз рупу коју су пробили улио се лед и тако на чудесан начин сачувао све што је у гробу остало. Сачувана је поглавичина кожа била прекривена богато израђеним цртежима, међу којима су се могла наћи чудовишта, магарац, дивојарац, јелен, птице, коза и риба.

Тај проналазак на драматичан је начин потврдио тврдње античких писаца да су разни барбарски народи сјеверно и источно од Грчке тетоважу сматрали знаком племства. Према Херодоту, који је писао баш некако у доба нашег поглавице из Пазурука, балкански су Трачани »тетоважу сматрали знаком високог, а њен недостатак знаком нискога рода«. Један други антички извор наводи да су Трачани ту вјештину научили од великих путника Скита, номадског племена из данашње Русије, који су лако могли бити и културно повезани с градиоцима гробница у Пазуруку, преноси бе.капија.

У старо је доба умјетност тетовирања цвјетала широм свијета. Она има дубоко коријење на Далеком истоку (и још се и данас високо цијени у Јапану), али се мало зна о њезиним најранијим данима у том дијелу свијета, осим да су се у доба династије Хан  тетовирањем кажњавали злочинци. До године 297. у Јапану су се људи већ почели тетовирати у декоративне сврхе - како потврђују кинеске дворске хронике које биљеже да у Јапану и мушкарци и младићи тетовирају тијело. Судећи према керамичким приказима народа Маја у Средњој Америци, често су се тетовирали и његови главари. И Маје су у тетовирању видјеле знак високог рода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана