Јежеви су постали егзистенцијални проблем за цијелу једну државу

ГС
Foto: Image by Amaya Eguizábal from Pixabay

Нови Зеланд је рај за јежеве. Док су у Еуропи на мети европских борових лисица и јазаваца, на Новом Зеланду их вреба јако мали број предатора. Како их позиција на новозеландском ланцу исхране не спутава, они слободно и срећно кривудају шумама и вртовима, гдје прождиру невероватан број домаћих животиња.

Размотримо јежеве. Мали су, округласти, очи им се сјаје и гласно дишу. Снимци прања и шампонирања истих увесељавају кориснике интернета дијелом свијета, а дјеца их хране тањирићима пунима млијека. О њима су, између осталих, писали Енглескиња Беатрикс Потер и српски књижевник Бранко Ћопић. Од свих животиња које можете да сретнете ноћу, јежеви су засигурно најрадије виђени.

Али, не и на Новом Зеланду. Та омања, спора и бодљикава створења тамо се сматрају "машинама за убијање", пише "The Guardian".

Изузев неколико шишмиша, Нови Зеланд нема домаћих сисаваца који живе на тлу. Птице које живе на Новом Зеланду на то су се прилагодиле. Кивији, на пример, не лете, а гнијезде се на земљи. Када су на Нови Зеланд донесени хермелини, мачке, амерички пацови, наступио је прави хаос. Почели су да једу инсекте и јаја птица које се гнијезде на земљи и убијају излегнуте пилиће.

Јежеви такође доприносе том хаосу. "Све нам је јасније колико штете могу да проузрокују", рекао је Ник Фостер, докторант на Универзитету "Отаго" у новозеландском граду Дунедину који проучава јежеве.

Један предани јеж појешће бројне домаће гуштере, јаја птица и вета, великих цврчака који не могу да лете, а који живе само на Новом Зеланду. Научници су једном приликом у стомаку једног јежа пронашли 283 ножице вета.

"То значи да је тај јеж у периоду од 24 сата појео око 60 тих животиња", рекао је Фостер. "Била је то права гозба."

ПР ноћна мора

 

Како би докучио гдје се јежеви све крећу, Фостер их хвата и опрема ГПС ознакама. То значи да ноћу са војним термо далекозором на глави лута шумама и грмљем. "Гањате те животиње које теже око 600 грама. Некад ми се чини да претерујем што се користим свом том опремом", рекао је Фостер и додао да су му ГПС подаци открили да јежеви имају поприлично велики радијус кретања. Један се чак попео на једну планину те досегао надморску висину од 2.000 метара.

Новозеланђани покушај истеривања јежева из заштићених настамби виде као кључну активност. Та је земља покренула опсежну кампању која за циљ има истребљивање предатора до 2050 године. То ће, кажу, постићи помоћу замки, лова и отрова. Фостер ради на конзерваторском пројекту "Te Manahuna Aoraki", пројекту чији се учесници надају да ће 310 хиљада хектара ослободити од терора предатора. Нови Зеланд успио је да неке своје мање површине очистити од предатора. Елиминација предатора на Сјеверном и Јужном острву, на два највећа новозеландска острва показала се као поприличан изазов.

Тај задатак је тим тежи јер је ноћна мора за односе с јавношћу. Америчке пацове, пацове и хермелине, с обзиром на то да имају оштре зубе који се јасно виде када се кезе те да нису традиционално лијепи, јавност прихвата као зле уљезе које треба истријебити. Јежеви се, међутим, сматрају, слаткима.

Када је ријеч о уништавању јежева, Фостер каже да се они који га предузимају суочавају са "психолошком баријером". Он каже да су неки истраживачи тај проблем назвали "учинком Беатрикс Потер".

Потер, иначе природњак и конзерватор, током свог живота је написала и илустровала бројне књиге за дјецу у којима су животиње, па и јежеви, били главни ликови.

Уз то, Новозеланђани европског поријекла лично су привржени јежевима. Јежеви су на Нови Зеланд донесени намјерно, како би колонизаторе подсјетили на вртове који су се налазили поред њихових старих домова. Како је број увезених јежева растао, увозници су почели да их губе. Неколико их је 1890 године побегло из једног голубарника у "Christchurchu". Бјегунци су се потом отишли у непознато и размножили. Историчари су 1916 написали да јежева у дивљини има "невероватно много".

'Не мрзим ја јежеве'

 

Број јединки јежа које живе на Новом Зеланду данас није познат, али се зна да их има више него у Великој Британији. Процјењује се да два до четири јежа живе на једном хектару земље. Ако су услови оптимални, може да их буде и осам.

"Замислите велики број и има их вјеројатно више од тога", рекао је професор Филип Седон, директор програма "Управљање дивљим животињама" Универзитета "Отаго".

"Предложено је да их се отпреми назад у Британију", рекао је Фостер. "Еуропским јежевима у Еуропи не иде најбоље. Има их доста, али популација им пада."

Фостер, међутим, ту идеју сматра неизводљивом због питања биосигурности, логистике и трошкова.

Научницима је ипак жао несрећних јежева. Нису они криви што су завршили на Новом Зеланду, тамо су се одлично снашли и због тога постали егзистенцијална пријетња другим врстама. Наглашавају да елиминацијамора де се изведе помоћу хуманих замки и на стратешки начин. Не треба само да кренемо на њих и почнемо немислосрдно да их убијамо.

"Не мрзим ја јежеве", рекао је Фостер. "Они су занимљиви, паметни и харизматични... Нико не жели да они пате."

Седон каже да они не покушавају да убију та бића. "Покушавамо да за врсте које су око нас живот учинимо бољим. Имамо обавезу да се бринемо о онима који на тим мјестима требају да буду", додао је.

Фостер каже да је уништавање јежева на неком подручју више питање етике, а не константне контроле популације, јер ће свака генерација морати поново да их убија. "Најбоље чему можемо да се надамо је да ћемо то да урадимо једном и исправно. Ако све јежеве уклоните са неког подручја, тада убијање престаје", преноси Б92.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана