И Сибир се топи, не само Гренланд: Нестаје и “трајни мраз”

Чудновате ствари попут пронађене вучје главе на сјевероистоку Сибира, која је била стара 32.000 година и очувана у леду 20 метара под земљом, све чешће се појављују на земљи која је и раније имала обичај да избаци и читавог замрзнутог мамута.

Топљење трајног мраза – уз остале промјене изазване глобалним загревањем – преобликује Јакутск, ову забачену област некада познату као Краљевство зиме. Ово је једно од најхладнијих насељених мјеста на земљи огромне површине. Јакутија би, да је независна, била осма по величини држава на свијету.

Губитак пермафроста деформише земљиште и уништава куће и штале. Обрасци мигрирања животиња које су се овдје ловиле вијековима непрестано се мијењају, а готово сваког прољећа долази до озбиљних поплава.

Вода која је већ испрала земљане путеве и подигла лешеве из гробова, пријети да потпуно поплави читава села.

Урођеници су у већој опасности него икада. Осјећају се потпуно беспомоћно.

“Све се мијења, људи покушавају да схвате како да се прилагоде”, каже Афанасил В. Кудрин (63), пољопривредник из Налимска, села које броји 525 становника. “Треба нам да се хладноћа врати, али је све топлије, топлије и топлије.”

Климатске промјене су глобални феномен, али су промјене нарочито осјетне у Русији гдје трајни мраз покрива чак двије трећине земље до километра и по дубине.

“Људи не увиђају размјере ових промјена, нити се влада тиме бави”, истиче Александар Н. Федоров, замјеник директора Института Мелников, истраживачког тијела у Јакутији које се бави трајним мразом.

Јакутија чини близу 20 одсто Русије, предијели су непрегледни, а саобраћај врло ограничен. У овој области живи мање од милион људи, а на далеком сјевероистоку који се у потпуности налази изнад Арктичког круга, лежи област Среднеколимск величине Грчке. У свега десет села живи осам хиљада становника. Ова област је синоним за забачене крајеве. Царица Елизабета прве истакнуте политичке затворенике изгнала је у Среднеколимск 1744. године. Из Санкт Петербурга је тада било потребно годину дана да се стигне у Среднеколимск. У Јакутији постоје два пута, а један од њих који су саградили затвореници из Гулага још увијек није асфалтиран.

Љето је у Среднеколимску некада трајало од 1. јуна до 1. септембра, али сада почиње неколико недјеља раније и исто толико касније се завршава. Јануарске температуре су се раније кретале око -59 степени Целзијуса, а сада су око -46.

Просјечна температура на годишњем нивоу у Јакутску је са -10 степени порасла на -7,5 степени Целзијуса, наводи Федоров.

Топлије зиме и дужа љета полако топе смрзнуту земљу која покрива 90 одсто Јакутије. Површински слој који се открављује љети, а затим поново смрзава на зиму, сада иде и до три метра дубине, док је раније највећа дубина износила мање од метра.

Земља је, такође, влажнија. Снијег и киша формирају изолациони слој који убрзава отапање дубљих слојева. Малтене сваког маја долази до поплава.

Не само да су се промјениле руте којима се ирваси крећу, већ шуме настањују непознате врсте инсеката и биљака.

Ловци у Налимску, 18 километара сјеверно од Среднеколимска, некада су рибу складиштили седам метара дубоко у пермафросту који је представљао врсту природног замрзивача. Сада месо трули.

Село Берјозовка плави се сваког прољећа већ читаву деценију. Броји око 300 становника који се морају попети на бродиће да се не би удавили, а Берјозовка је једино мјесто на којем живе Евени, или Ламути, тунгуско-манџарски народ и тек једно од бројних урођеничких племена.

“Причало се о напуштању села, али људи нису хтјели да се иселе”, каже Октијабрина Р. Новоселтсева која се налази на челу Удружења урођеничких народа са сјевера у Среднеколимску. “Изгубили би све, њихова култура би нестала.”

Влада у удаљеној Москви је апстрактни концепт. Мјештани су препуштени сами себи.

Чак и државним организацијама и институтима недостају средства за компликовани рад на терену неопходан да би се адекватно одговорило на топљење трајног мраза. Не могу да измјере ни, на примјер, колико метана микроби у отопљеној земљи производе и тако доприносе глобалном загријавању.

“Не спроводи се мониторинг, тако да морамо да пажљиво посматрамо и видимо шта ће се догодити”, каже Јевгениј М. Слепцов који управља облашћу Среднеколимска.

Док се трајни мраз топи, дијелови земљишта тону и трансформишу терен у наизмјенични низ кратера и бријегова – термокарст.

Пољопривредници у Јакутији замијенили су краве домаћим коњима. Они мање једу, али и дају мање млијека, а тржиште коњског меса је ограничено. Када копитима не успију да продру кроз наслаге снијега и леда у потрази за храном, умиру.

Николај С. Макарков (62) зида нову кућу. Уморан је од реновирања старе која је потонула чак четири пута.

Прије много година, сеоски пут ишао је равно, а читавом његовом дужином низале су се штале. Блатњава стаза испуњена кратерима сада једва да подсјећа на тај пут. Напуштене куће нагињу се под чудним углом.

“Као да је био рат”, каже Макарков чија је нова кућа подигнута од земље стубовима укопаним у пермафрост – макар тамо гдје га још увијек има – скоро пет метара.

“Ускоро неће бити земљишта на којем ћемо моћи да подигнемо куће у овом селу. Ја ћу живјети још тридесет или четрдесет година и надам се да ће ми кућа потрајати макар толико.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.