Данашњим роботима недостају осјећања
Роботи са осјећањима могли би да развију способности размишљања, сматрају научници, који наводе и то да би по уопштеном биолошком принципу хомеостазе они могли да постану паметнији.
Осврћући се на роботе представљене у кинематографији, који су често приказивани и као творевине које успију да постану самосвјесне, роботи у стварности су далеко од научне фантастике.
Научници Кингсон Мен и Антонио Дамасио сматрају да данашњим роботима недостаје осјећајности, и да постоји начин да се то промијени, тако што би се направио робот који може да осјећа опасности сопственог постојања.
Након тога, могла би да се развију осјећања која би била водиља понашању потребном да робот сачува свој опстанак.
- Нису дизајнирани да прикажу унутрашње стање сопствених процеса, на начин који би им допустио да искусе то на менталном нивоу - сагласни су научници.
Мен и Дамасио предлажу стварање робота који би имали вјештачи еквивалент осјећањима.
То би значило стварање робота који би могли да посматрају основне процесе, попут свјесности о томе да је за опстанак нужно самоодржање.
Такве способности не само да би мотивисале нагон за самоодржањем код машина, него би инспирисале вјештачку интелигенцију да подробније имитира стварност.
Типичне машине створене су да би извеле одређене послове, попут откривања болести, вожења аутомобила и слично.
Интелигенција створена вјештачким путем далеко је од људске интелигенције, која може да се носи са свим могућим ситуацијама са којима се није раније сусретала.
Према мишљењу Мена и Дамасија осјећања су кључни састојак. Осјећања се уздижу из потребе за преживљавањем.
Када људи робота држе у одговарајућим условима за машину, робот не зна шта значи сусрет са борбом за самопреживљавањем.
Осјећања мотивишу живуће ствари да траже оптималне услове за преживљавање.
Ова двојица научника сматрају да би роботи, које би требало дизајнирати, морали да буду створени тако да разумију сопствено стање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
