Црне удовице нестају, а ово је њихов нови непријатељ

Биолози су на југу САД-а уочили да отровни паук познат као „црна удовица“ често нестаје када се појави друга врста, а то је смеђа удовица. Научници су објавили истраживање које нуди доказ да смеђе удовице заиста „истјерују“ црне удовице из поменуте регије, а један од разлога је то што их нападају и убијају.

„Чини се да нису добри сусједи“, рекао је биолог Луис Котичио за Мешбл.

Када се ове двије врсте нађу на истом територију у дивљини, услиједи пад популације црних удовица све док у потпуности не нестану. Но, како би утврдили шта се тачно догађа у јужним дијеловима САД-а, биолози су морали пажљиво посматрати интеракцију паукова у лабораторију.

Црне удовице су стандардно присутне у САД-у, а јужна црна удовица, односно Латродектус мактанс, врста је која обично живи на југоистоку. Смеђа удовица или Латродектус геометрикус, вјероватно потиче из Африке, али се сада усталила широм јужног дијела САД-а након што је први пут уочена 1935. године.

Како би сазнао шта се тачно догађа између ове двије врсте удовица, Котичио је тестирао блиске интеракције смеђе удовице с три сродне врсте паука, јужном црном удовицом, црвеним кућним пауком (Нестикодес руфипес) и врстом Стеатода триангулоса. Интеракције су се догодиле у контејнерима пуним гранчица, а смеђе удовице су показале 6,6 пута већу вјероватноћу за агресивне нападе на црне удовице у односу на остале врсте.

С друге стране, смеђе удовице су мирно живјеле с црвеним кућним и трокутастим пауковима, али су понекад и саме постале жртве.

Међутим, кључна разлика у понашању је то што су смеђе удовице често биле агресори, што значи да су улазиле у простор својих сусједа и потенцијално их нападале. У међувремену, црне удовице нису храбро задирале у туђу територију, него су се често браниле, а то је омогућило смеђим удовицама да их лако нападну.

„Смеђе удовице у суштини једу своје конкуренте, једу их преференцијално“, казао је за Мешбле ентомолог Марк Виллис који је учествовао у истраживању.

Њилис и Котичио су уочили да ова грабежљивост вјероватно није једини фактор који тјера смеђе удовице да потисну црне.Смеђе удовице могу произвести више потомака јер имају могућност ранијег размножавања и полагања више јаја. Чињеница да су црне удовице, које су познати грабежљивци, постале популаран плијен још једног паука није необичан случај јер су паукови изразито канибалска створења.

„Морају нешто убити да би јели. Није их брига ако је то други паук. Сви паукови су грабежљивци. Постоје неке врсте које су специјализоване за лов и једу друге паукове. Ако постоји нешто што је 100 посто грабежљивац, то је паук“, казао је Вилис.

Постоје многа питања која научници тек требају одговорити. Можда и најважније од свих је како ће смањење броја црних удовица утјецати на еколошке односе у природи на југу САД-а. Вилис сматра да то неће имати добре посљедице.

Познато је да су инсекти и паукови већ оптерећени због уништавања њиховог станишта, због климатских промјена и употребе пестицида. Више од 40 посто врста инсеката је у паду, а трећина их је угрожена, наводи се у подацима УН-а.

Ови подаци откривају да је изумирање инсеката осам пута брже у односу на сисаре, птице и гмизавца, преноси Кликс..

Међутим, удовице не треба сматрати злом. Њихов ујед може узроковати проблеме, но црне удовице за прву одбрану бирају сакривање. Сами уједи су рјеђи него што људи мисле.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.