Бијели патуљак преживио сопствену експлозију, на запрепашћење астронома

RTS
Foto: NASA

У животу једне звијезде налик Сунцу, бијели патуљак је њена крајња тачка. Након што таква звијезда набубри и постане црвени џин, а затим понестане горива потребног за реакције нуклеарне фузије, звијезда избацује своје спољашње слојеве да би формирала планетарну маглину, или омотач дифузног гаса.

Како се маглина шири и распршује, за собом оставља инертно језгро звијезде, које се назива бијели патуљк.

Бијели патуљци су величине наше планете, али имају масу која је еквивалентна маси звијезде. Као такви, они су густи објекти са гравитацијом која је довољно јака да повуче материјал из било које блиске звијезде пратиоца. Када прикупи довољно материјала, бијели патуљак експлодира у термонуклеарној детонацији која обично уништава звијезду, што научници називају суперновом типа Ај-еј (Иа).

Или су бар тако мислили.

Године 2012, када су астрономи видјели како супернова названа 2012З експлодира у спиралној галаксији НГЦ-1309, која је око 120 милиона свјетлосних година удаљена од Земље у сазвијежђу Еридан, свемирски телескоп Хабл брзо је ступио на сцену. Хабл је снимио НГЦ-1309 много пута у годинама пре супернове, а астрономи су успјели да идентификују систем звијезда који је експлодирао, откривши да садржи бијелог патуљка који је грабио материјал са старе звијезде богате хелијумом, можда црвеног џина.

Ово је био први пут да су научници успјели да сниме прогенитора супернове типа Ај-еј. Ипак, изгледало је да нешто није у реду у подацима које је слао Хабл. Не само да су слике показале да је праотац некако преживио експлозију већ је бели патуљак, на неки начин, био још свјетлији него раније.

„Нико није очекивао да ће видети преживелу звезду која је још сјајнија“, наводи у извештају Кертис Мекали, астрофизичар из Опсерваторије Лас Камбрес са седиштем у Калифорнији. „То је била права загонетка.“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана