Погледајте прву фотографију црне рупе у историји VIDEO

Агенције
Погледајте прву фотографију црне рупе у историји VIDEO
Погледајте прву фотографију црне рупе у историји VIDEO

Колаборација Event Horizon Telescope (ЕХТ) објавила је невјероватну фотографију – први снимак црне рупе у историји човјечанства.

Иако смо различите реконструкције или визуализације црних рупа видјели у многим филмовима или документарним емисијама, заправо још никада нисмо стварно видјели овај јединствен свемирски феномен, барем не до сада.

На телевизијским екранима понекад нам је црна рупа била приказивана као тамна мрља у свемирском пространству, понекад као црни тунел, а понекад као кугла, али све те форме производ су маште која је темеље узела у актуелним научним открићима.

Разлог томе зашто још увијек нисмо заиста видјели како црна рупа изгледа сасвим је баналан – црне рупе су невидљиве. Њихова гравитација толико је снажна да им, иза одређене тачке у простору, више ништа не може побјећи.

Црним рупама тако не може побјећи ни електромагнетно зрачење, попут рендгских таласа, радиоталаса, свјетлости и слично. Дакле, из ње не може према нама доћи ништа шта ми можемо да опазимо директно, а шта би могло да нам помогне да откријемо како црна рупа изгледа.

Дакле, научници су успјели да остваре нешто што би могло да се назове немогућим. Како? Уз тежак труд, двогодишњи рад и домишљату идеју. Наиме, како би ухватили обрисе, односно силуету црне рупе, астрономи су одлучили да сниме њен хоризонт догађаја.

“Гас који пада према црној рупи, загријава се на више од милијарду степени, због чега се хоризонт догађаја може видјети као силуета чији су величина и облик одређени Ајнштајновом теоријом”, објаснили су у анимацији ЕХТ-а.

Научници су нам зато представили свјетлосно зрачење материје која кружи великом брзином на ивици хоризонта, око подручја таме које представља црну рупу. Тиме су нам приказали сјену или силуету црне рупе, односно њен тамни облик на свијетлој позадини свјетлости која долази из околне материје. Ајнштајнова општа теорија релативитета требало је прецизно да предвиди облик сјене црне рупе, који је према њој требало да буде округао.

Једна од највећих познатих црних рупа у свемиру

Астрономи су се одлучили на снимање двије супермасивне црне рупе; Sagittarius А* и ону која се налази у галаксији М87. Супермасивна црна рупа Sagittarius А* налази се у центру наше галаксије Млијечни пут. Има 4.3 милиона пута већу масу од Сунца и удаљена је око 25.000 свјетлосних година од Земље.

Друга црна рупа коју су снимили научници налази се у галаксији М87 која се налази у центру скупа Дјевице. Ради се о једној од највећих познатих црних рупа. Њена маса је 6 милијарди пута већа од Сунца, а сама галаксија је од наше планете удаљена 50 милиона свјетлосних година.

Како би успјели да сниме овај тајанствени феномен, научници су домишљати претворили низ радио телескопа у виртуелни телескоп величине наше планете. Наиме, искористили су 8, касније и више, телескопа на различитим дијеловима наше Земље, један је на примјер био у Аризони, други на Јужном полу, те њима истовремено посматрали одређени објекат у свемиру.

Тиме су створили мрежу телескопа која се протезала преко цијеле површине свијета, односно креирали су телескоп величине наше Земље.

Незамислива прецизност

Али, зашто је научницима био потребан виртуелни телескоп те величине? Ради се о томе да је наша црна рупа толико удаљена од нас да им је био потребан уређај невјероватне прецизности како би успјели да је сниме.

Виртуелни телескоп колаборације ЕХТ толико је прецизан да би се могло рећи како би могао да препозна удубине на голф лоптици на терену у Лос Анђелесу – из Њујорка.

Астрономи колаборације Event Horizon Telescope обрађивали су податке двије године. Информације које им је пружила мрежа телескопа дале су назнаке структуре црне рупе. Међутим, будући да су телескопи били постављени на само десетак локација, биле су им потребне додатне информације како би слика била јаснија.

Како би попунили празнине у подацима, развили су и користили алгоритме који су им помогли да реконструишу што чишћу слику црне рупе.

Као што смо већ навели, Ајнштајнова општа теорија релативитета требало је да прецизно предвиди облик сјене црне рупе, који би према њој требало да буде округао.

Величина и облик црне рупе требало би да произилази из једначине опште теорије релативитета. Она предвиђа кружни облик сјене, али постоје алтернативне теорије гравитације које предвиђају нешто друкчију геометрију силуете. Откриће кружне сјене црне рупе стога је и опсервацијски тест опште теорије релативитета.

Издужени облик сјене, да је уочен, био би неочекиван; не би искључиво значио да је општа теорија релативитета погрешна, али би нагнало астрофизичаре на даљње, темељније разумијевање те теорије.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана