Пет једноставних правила како заштити своје дијете на интернету

1. Ограничите вријеме које ваше дијете проводи на геџетима

Неуролози и педијатри не препоручују приказивање цртаних филмова дјетету ако још није почело да говори. Предшколци не би требало да проводе више од 30 минута на свом телефону. Наравно, понекад бебу треба омести, али је боље уз помоћ књига или едукативних играчака: конструктора, слагалица и мозаика. Довољно је да школарци користе гаџете не више од сат-два дневно.

Код тинејџера било каква ограничења функционишу горе, али је важно објаснити дјетету зашто није безбједно да се дружи на телефону. И, наравно, покажите то на сопственом примјеру. Поставите ограничења на вријеме проведено на друштвеним мрежама – то се може урадити у подешавањима паметног телефона – и идите у шетњу или читајте нову књигу уместо бескрајног листања кроз фидове.

2. Упутите их о преварантима

Нове преваре се појављују на мрежи скоро свакодневно, тако да је важно схватити како преваранти функционишу. Запамтите ова безбједносна правила и редовно подсјећајте на њих чланове своје породице.

Ни у ком случају не дајте лозинке, кодове из СМС-а и личне податке телефоном или на Интернету.
Увијек провјерите сајт на коме купујете, посебно ако је цијена производа знатно нижа него у другим онлајн продавницама. Нападачи често креирају фишинг везе које опонашају стварне продавнице и услуге како би украли корисничке податке и новац. Не вјерујте мејловима о добицима и не отварајте прилоге непознатих пошиљалаца - они могу садржати вирусе. Преваранти могу писати корисницима у име пријатеља: ако неко кога познајете тражи од вас да хитно пребаците новац, позовите га или контактирајте га на други начин да бисте се увјерили.

3. Подесите сигурне лозинке

Чак су и одрасли често немарни према лозинкама у сервисима и друштвеним мрежама, што доводи до хаковања. Лукави хакери могу да покупе било коју комбинацију да би ушли у налог. Истраживања потврђују да је то само питање времена.

Да би заштитиле кориснике, ИТ компаније врше додатну провјеру идентитета корисника. Они уводе двофакторне механизме аутентификације – када поред лозинке треба да унесете и код из поруке. Или чак понудите да напустите лозинку у корист отиска прста или Фаце ИД-а.

4. Објасните шта су сајбер насиље и троловање

Студија руских научника показала је да је 58% руских корисника интернета искусило онлајн агресију. Сваки четврти је био мета малтретирања на мрежи, а само 4% испитаних признаје да је иницијатор малтретирања.

Сајбер насиље је у основи психолошко насиље у дигиталном простору. На примјер, то могу бити злонамјерни коментари испод фотографија, увреде на друштвеним мрежама или троловање – провокације за развој сукоба. За особу која умије да брани личне границе и разумије мотиве поступака других људи, такви корисници изазивају не страх, већ сажаљење. Реците свом дјетету како да блокира агресора и савјетујте га да игнорише тролове. Ово је најбољи начин да се носите са њима.

5. Укључите родитељски надзор

Видео и музички сервиси нуде начине да се садржај „за одрасле“ држи даље од осјетљивих дјечјих очију и ушију. Не заборавите да направите посебан налог за своје дијете како не би наишло на нешто што не мора да види и чује, преносе Новости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.