Научници кажу да сада активно покушавају да направе свјесне роботе

И док је за неке то научна фантастика — и заиста је била заплет безбројних научно-фантастичних књига, стрипова и филмова — за друге, попут Липсона, то је циљ, који би несумњиво промијенио људски живот какав познајемо заувијек.

"Ово није само још једно истраживачко питање на којем радимо - ово је питање", наставио је истраживач. "Ово је веће од лијечења рака."

"Ако можемо да створимо машину која ће имати свијест на нивоу човјека, то ће бити веће од било чега што смо до сад урадили", додао је он. "Та машина сама може да излијечи рак", преноси Футурисм.

Наравно, највећи проблем са којим се индустрија сусреће са питањем свијести – осим што је то изузетан технолошки изазов – јесте чињеница да сам концепт заправо нема чврсту дефиницију, у пољу или изван њега.

Филозофски, свијест је нејасна и дискутабилна. И научно, као што Њујорк тајмс уочава, напори да се свијест уредно "налијепи" на одређене мождане функције или друге означитеље обично пропадају. Постоји и низ дубоко етичких питања која се намећу само са концептом машинске свијести, посебно у вези са машинским радом.

Са своје стране, Липсон има своју дефиницију свијести, а то је способност да "замишљате себе у будућности". Дакле, инжењер је усредсредио велики дио своје каријере на рад на изградњи прилагодљивих машина — генерализоване интелигенције која може да научи да "еволуира", реагујући на промјенљива окружења и грешке или повреде унутар механичког тијела.

Другим ријечима: машина са способношћу не само да научи више и исправи своје грешке, као што то сада раде машине, већ и машина са способношћу да замисли како би могла бити боља, и која се развија како би одговарала тој визији. То је мала разлика, али важна, преноси Телеграф.

"Постоји охолост у жељи да се створи живот", рекао је Липсон. "То је крајњи изазов, попут одласка на Мјесец.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.