"Море самоће", видео игра за разумијевање менталног здравља

ГС
"Море самоће", видео игра за разумијевање менталног здравља

Да ли људи, ако остану превисе сами и постану усамљени, постају чудовишта? Море самоће је видео игра која води на лично путовање младе усамљене жене, препуно авантуре, сумње и борбе да изађе на крај са сопственим демонима.

 

Знате онај нагон жеље да се повежете са људима, али као да нема никога са ким бисте жељели да успоставите контакт? Или, петак је и желите да будете у друштву, али просто немате снаге да изађете, па умјесто тога остајете код куће и осјећате се усамљеније него икад? А када сте међу људима, осјећате се као неки монструм јер не умијете да функционишете и не знате како да се понашате. Е, па управо тако умјетница Корнелија Геперт осјећа усамљеност и то је повод њене одлуке да направи дубоко личну видео игру “Море самоће” (Сеа оф Солитуде) како би помогла да сви мало боље схвате усамљеност и шта то представља за све оне који од тога пате.

Игра је осмишљена тако да прикаже различите манифестације усамљености, од оне која је посљедица социјалне искључености, па до усамљености у везама, кроз проблеме менталног здравља и, уопште, све сфере живота.

Радња игре

У игри “Море самоће”, ви сте особа по имену Кеј, која пати од тако јаког осјећаја самоће да се сва њена унутрашња осјећања: љутња, осјећај беспомоћности, безвриједности – окрећу ка споља и она постаје чудовиште. Кеј је, наравно, репрезентација саме умјетнице и ауторке игре, као и пута којим је она сама ишла како би се изборила са свим тим.

Цијела игра се одвија у Кејиној глави. Ходате свијетом који је преплављен њеним сузама, вријеме се мијења у зависности од њеног расположења и тако редом. Једина ствар коју Кеј са собом носи је њен ранац – персонификација пртљага који сви носимо кроз живот. И као што то у животу бива, па тако и у самој игри, Кеј не зна на прави начин да се носи са својим емоцијама, па ранац постаје све већи и већи док не експлодира, присиљавајући је на крају да се суочи са свиме и бије своје битке.

Која је порука игре?

Поред сопственог чудовишта, Кеј на путу сусреће и гомилу других, од којих свако представља важну особу у њеном животу, или траума које је доживјела. Све то, ауторка је унијела у игру како би испричала причу о менталном здрављу, како њеном личном, тако и као начин да подстакне све играче да се замисле над својим поступцима, емоцијама, изреченим и размисле о шта је то што могу да ураде да себе и друге учине да се осјећају боље. У неку руку, игра је ту да покаже да, иако нису сви проблем рјешиви, оно што можемо је да научимо како приступити изазовима у свом животу, када се на нешто ослонити, а када је вријеме да све пустимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана