Како компаније користе наше податке са друштвених мрежа?

Г.С.
Како компаније користе наше податке са друштвених мрежа?

Људи су по својој природи друштвена бића. Ми напросто обожавамо да ћаскамо, дружимо се и дијелимо своје проблеме са другим људима.

А последњих година имали смо прилику да видимо како се овај тип интеракције међу људима мијења невјероватно брзо. И како смо се ми мијењали, тако се мијењала и индустрија која нас окружује.

Како и гдје је све почело?

Само прије неколико деценија, људи које сте познавали су били готово искључиво они који су вам били у близини, односно у градовима у којима сте живјели, са понеким изузецима људи са којима сте се дописивали путем писама и евентуално чули фиксним телефоном.

Ипак, са настанком друштвених мрежа готово у потпуности се промјенила природа наших „социјалних кругова“ у којима обитавамо свакодневно. Од почетака друштвених мрежа (да ли се неко сећа Тома са MySpace-а?), дошли смо до момента када преко 2.96 милијарди људи (од 7.5 милијарди људи на планети) има тренутно налог на друштвеним мрежама. Сасвим сигурно, и ви док читате ово имате макар једну апликацију за друштвене мреже на свом мобилном апарату.

Није ни чудо да су мултинационалне компаније на време увиделе колике могућности имају друштвене мреже, те су почеле са развојем стратегија како би увећале свој капитал на овом тржишту. Да ли желите да знате која количина ваших личних података свакодневно путује интернетом, како и у које сврхе се користи? Одговори су у наставку овог чланка.

Како се дефинишу апликације за друштвене мреже?

Прво, важно је знати једну ствар. Општа терминологија „апликације за друштвене мреже“ се не односи само на апликације друштвених мрежа као што су Facebook, Instagram и LinkedIn. То може бити и апликација која има само неке елементе социјалне интеракције у себи. Ти елементи не морају бити комплексни као што су апликације које смо горе поменули. Чак и најосновније „чет“ опције на интернету имају примјесу „апликације за друштвене мреже“.

Који подаци се прикупљају?

Ово може звучати као сувишно питање, али у стварности то уопште није тако. Осим најосновнијих података, као што су ваше име, године, пол, дан рођења итд., постоје додатне информације за које никада не би ни слутили да се прикупљају. На примјер, сваки пут када се улогујете на своју омиљену апликацију, уписује се када сте се логовали и колико времена сте остали улоговани на истој. Али то није све на шта комапније обраћају пажњу, када сте ви као корисник у питању. Они такође желе да знају који вас садржај највише интересује и на каквим страницама проводите највише времена на интернету.

За шта се користе ти подаци?

Ваши подаци се заправо користе у различите сврхе, а већина се може назвати побољшањем корисничког угођаја приликом коришћења интернета. Компаније су схватиле да су стара времена групног маркетинга давно иза нас и да су потребне нове методе ради максимизирања профита. Постало је неефикасно таргетирати широки спектар њуди преко интернета, те се уместо тога користи индивидуални приступ кориснику. То би требало да буде ефикасније, у теорији (о томе мало касније).

На примјер, сигурно сте приметили да виђате персонализоване огласе и садржај на интернету који вам се нуди. Сајтови као што су Facebook и Instagram оногућавају рекламним кампањама да таргетирају људе за које се оправдано претпоставља да би им се могао свидјети дати садржај или производ. Ту долазимо до термина „таргетираних реклама“. 

Када причамо о вјероватноћи, персонализација има огроман утицај и на индустрију социјалног играња такође. Небитно да ли волите да играте „Candy Sagu“, „Angry Birds“ или неку пуцачину преко интернета, компаније су пронашле начин као да ефикасно дођу до вас као корисника. Ово се посебно односи на казино апликације, преко којих играте бесплатне казино игре, са опцијом куповине виртуелних чипова ако вам можда исти понестану. Те добијате могућност да потрошите доста новца на њих, баш као и у правим мобилним казинима, са том разликом да у демо верзијама никада не можете освојити прави новац. 

Свеобухватно, друштвене апликације прате шта, кад, где, како и са ким играте игре или посјећујете сајтове на интернету и примењују тактике да вам понуде баш оно што ви тражите. Ово раде преко посебних понуда, охрабрујући вас да трошите више и да још више вршите интеракцију у виртуелном свету. Овакво пословање и стратегија се назива „гамификација“ и већ се увелико користи у разним гранама индустрије, од индустрије видео игара, до фитнес и туристичких апликација.

Шта ово све значи за вас?

Ипак, има компанија које не користе ваше персоналне податке на овај начин, али и оне користе исте да би виделе ваше онлајн и офлајн податке. Ови подаци иду од тога да комапније виде гдје ви живите, у којим продавницама купујете, да ли имате породицу и пријатеље, па чак и од којих болести болујете.

Постоји велики број потенцијалних проблема са оваквим поступањем. Главни проблем је у чињеници да ви вероватно никада нисте дали сагласност за овакво прикупљање података. Да ствар буде гора, ови подаци се константно прикупљају и компаније буквално имају ваше персоналне фајлове које могу да деле са партнерским компанијама, или чак продају другим компанијама и на тај начин направе себи профит. И све се то дешава без да ви имате неких посебних сазнања о томе! Најгора ствар је у томе да су ти фајлови углавном комплетно погрешни и да се само пуне погрешним информацијама о вам изнова и изнова.

Посебно позната је била афера која је била везана за искоришћавање персоналних података 2018. године када су Facebook и Cambridge Analytica прикупљали потенцијално илегално и користили исте податке како би утицали на исход избора за председника Сједињених Америчких држава.

Наравно, као и у свакој причи, постоји и друга страна. Истина је да људи воле да имају могућност да ствари буду персонализоване по њиховој мери. Добијати нешто без пуно муке је јако лијепа ствар. Али то долази са одређеном цијеном. Питање је колико сте спремни угрозити своју приватност ради љепшег интернет искуства?

Има ли наде у будућности?

Не постоји никакав начин да себе заштитите 100%, али постоје мјере опреза које би требало користити. Пре извјесног времена „Facebook“ је покренуо опцију која вам омогућава да лимитирате количину података која се прикупља на овој друштвеној мрежи. Уз то направљен је и сајт aboutthedata.com где ви можете да видите које информације компаније имају о вама. Нажалост, сматрамо да ово није довољно и да би компаније морале да пораде још више на транспарентности прикупљених података у будућности.

Захваљујемо вам се на читању овог чланка до краја. Сада сте упознати са чињеницом да сваки пут када сте на интернету остављате за собом мрвице које компаније могу да прате. Из тог разлога следећи пут када вам се појаве невјероватно прецизне рекламе ствари и услуга које вас занимају, знаћете тачно из ког разлога се то дешава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Пао ChatGPT
Пао ChatGPT
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана