Гугл нас не шпијунира, он нам само чита мисли и дигитално ретаргетира

B92
Foto: Pixabay

Наша интересовања, садржаји које пратимо и информације које дијелимо на друштвеним мрежама и интернету праве виртуелну слику о нама, а неопрезно давање сагласности отвара врата разним рекламним садржајима. О томе колико је дигитални маркетинг исплатив довољно говори податак да је приход Гугла за 2020. годину од реклама био око 147 милијарди долара.

Потребно вам је нешто од бијеле технике, лаптоп или неки кућни апарат. На Гуглу сте прво упоређивали цијене, потом можда и купили то што вам треба, али када сте касније поново отворили претраживач, затрпале су вас рекламе за производе за које сте били заинтересовани. Та појава се у маркетингу зове дигитално ретаргетирање.

„Намеће нам се разним методама, што више што мање откривеним или скривеним. Једна од традиционалних метода – праћење понашања корисника је коришћење кукија (колачића). Малих података, дијелова података који су на вашем уређају, вашем браузеру (претраживачу) који просто настају вашим коришћењем интернета. Прате вас кроз више веб страница и омогућавају неке друге методе“, објашњава Вишња Црногорац из компаније информационих и комуникационих технологија.

Интернет оглашивачи и посредством телефонских апликација долазе до података о томе за које смо производе заинтересовани, а да ми и не слутимо да им прећутно дозвољавамо да то користе.

„Неке од ових техника можда не видимо на први поглед када приступамо одређеној веб-страници. Оно што је сигурно је да би требало да будемо обавјештени о овим методама и да имамо право да неке од њих одбијемо. Да одбијемо анализу нашег коришћења интернета и наших личних података за одређене маркетиншке сврхе“, напомиње Црногорац.

Многи сајтови које користе милиони широм свијета су увезани. Џимејл налог може бити повезан са Јутјубом као и са Фејсбуком. Наша интересовања, садржаји које пратимо и информације које дијелимо праве виртуелну слику о нама, а неопрезно давање сагласности отвара врата разним рекламним садржајима.

„Сви кликћу о'кеј не знају ни шта кликћу, нико ни не прочита, а у ствари добар део тога се односи на праћење твоје ај-пи адресе одакле си дошао и гдје идеш даље и уз помоћ разних маркетиншких алата поново те ретаргетирају, то се прати на друштвеним мрежама и онлајн“, напомиње Душан Жица маркетиншки стратег.

За Јутјуб без реклама посебно се плаћа. Постоје и бесплатни програми који блокирају рекламе, али је њихова функција ограничена. За безбједнију претрагу на Гуглу која не оставља трагове постоји инкогнито мод. О томе колико је дигитални маркетинг исплатив довољно говори податак да је приход „Гугла“ за 2020. годину од реклама био око 147 милијарди долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Пао ChatGPT
Пао ChatGPT
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана