Елитној хакерској групи ЦИА-е покрадено 34 терабајта информација

Srna
Елитној хакерској групи ЦИА-е покрадено 34 терабајта информација

ЛЕНГЛИ - ЦИА, најпознатија америчка обавјештајна агенција, суочена је са једним од највећих скандала - елитна хакерска група ове агенције је "покрадена", односно неко је украо, како се процјењује, 34 терабајта информација, односно 2,2 милијарде страница текста.

Хакерска група ЦИА била је више фокусирана на развијање технолошки напредних метода шпијунирања, него на кибернетичку заштиту властитог система, због чега је 2016. године /у периоду администрације Барака Обаме/ дошло до највеће крађе повјерљивих података у историји те америчке обавјештајне агенције.

Истрагу је отворио садашњи државни секретар САД Мајк Помпео, који је у то доба био шеф ЦИА.

Да је дошло до незабиљежене крађе повјерљивих података, ЦИА је схватила тек 2017, годину дана након инцидента, када је већина информација објављена на страницама "Викиликса" под називом "Трезор 7", због чега су амерички агенти били приморани да обуставе неколико својих шпијунских операција.

Унутрашњом истрагом још није са стоодстотном сигурношћу утврђен пуни обим крађе. Наиме, "Викиликс" није објавио сав украдени садржај, него само један дио.

Информације које су "исцуриле" у највећој мјери односиле су се на шпијунирање непријатељских агената, а према објављеним повјерљивим подацима, Американци су им без њихова знања активирали камере и микрофоне на мобилним уређајима како би их пратили и пресретали.

Ипак, најчуваније националне тајне ЦИА још држи у "златном фолдеру".

Амерички медији тврде да у интерном извјаштају агенције пише да је за крађу одговоран један од запослених. Мада се његово име не помиње, медији тврде да је ријеч о Џошуи Шалтеу.

Он сада води правну битку којом жели да докаже своју невиност, а за потребе тог

судског процеса дјелимично је објављен тајни извјештај ЦИА.

Шалтеови адвокати тврде да је, због слабе сигурности цијелог система у Агенцији, имао једнак приступ повјерљивим подацима, као и неколико стотина других запослених.

Извјештај унутрашње ревизије утврдило је да постоје "озбиљни безбједносни пропусти код најосјетљивијих кибернетичких оружја" зато што чланови елитне хакерске групе ЦИА међусобно дијеле лозинке администратора када их користе, због чега сваки сљедећи корисник има увид у историју претраге свог претходника.

Због тих пропуста, пише у тексту, "унутрашњим починиоцима" било је лакше да узму повјерљиве податке Агенције, што значи да је теже утврдити ко је одговоран.

Додатну димензију цијелом случају даје информација да је за потребе одржавања мреже и самих уређаја ЦИА често узимала спољне сараднике по уговору, чиме се попис могућих починилаца додатно шири.

Стручњаци наводе да је ЦИА посљедњих година унаприједила своју кибернетичку безбједност и процјењују да су ову агенцију 2016. године напале "најелитније групе хакера", те да се "против властитих запосленика тешко борити".

До највеће крађе повјерљивих података у тој америчкој обавјештајној агенцији дошло је само три године након што је Едвард Сноуден, тадашњи радник Националне безбједносне агенције, украо и објавио тајне информације о шпијунским операцијама те службе.

Такође, три године прије њега бивша војни аналитичар Челси Менинг дала је стотине хиљада повјерљивих дипломатских и војних информација "Викиликсу".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана