Залеђени мјехурићи: Опасне формације у највећем вјештачком језеру Алберте

Агенције
Залеђени мјехурићи: Опасне формације у највећем вјештачком језеру Алберте

Због чега туристи воле ово језеро, посебно они који се баве фотографијом? Они не долазе ни због плаветнила, ни због околине, нити због величине језера. Њих привлачи једва наизглед лијепа, а заправо опасна појава.

Језеро Абрахам је настало прављењем бране Бигхорн 1972. године на ријеци Сјеверни Саскачеван. Ово је највеће вјештачко језеро у канадској провинцији Алберти, а има одлике природних глацијалних језера из те регије за чије изразито плаветнило је заслужан хемијски састав околних стијена.

Језеро Абрахам је посећено мјесто љети, али ипак туристи највише воле да долазе овде зими када се заледи. На површини језера, и у дубини која се мало теже види, налазе се залеђени мјехурови који формирају “стубове”.

Наизглед заиста делују занимљиве бијеле формације у контрасту са тамним језером, али ти залеђени кругови могу да буду веома опасни по човјека и природу. Залеђени “украс” језера је заправо залеђени гас метан, који се формира када органска материја, мртва биљка или животиња потоне на дно језера. Када се распадне - испушта метан.

Гас настоји да изађе на површину, али због ниских температура од њега настају бели, плавичасти кристали залеђени у колони. Онда када температуре порасту, лед почиње да се топи и метан проналази пут ка површини.

Метан је 25 пута штетнији од угљен-диоксида када се нађе у атмосфери, пише “All thats interesting”, а у језеру Абрахам га има много више, јер је као вештачко језеро потопило многобројне органске материје које испуштају гас.

Док мирује, метан не представља проблем, али глобалним загријавањем и топљењем пермафроста у атмосферу ће бити ослобођене велике количине штетног гаса.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана