Велика Адрија - научници пронашли изгубљени континент испод Балкана VIDEO

nationalgeographic.rs
Велика Адрија - научници пронашли изгубљени континент испод Балкана VIDEO

Изгубљени континент је величине Гренланда и одцијепио се од Сјеверне Африке, а сакрио под јужну Европу прије око 140 милиона година.

Истраживачи су открили скривени континент на Земљи, али то није Атлантида. Пронашли су га док су реконструисали еволуцију сложене геологије медитеранског басена, која се уздиже планинским ланцима и урања у мора од Шпаније до Ирана. Континент се зове Велика Адриа.

„Заборавите Атлантиду", рекао је Дуве Ван Хинсберген, аутор студије и професор глобалне тектонике и палеогеографије на Универзитету Утрехту.

Не схватајући то, огроман број туриста годишње проводи годишњи одмор на изгубљеном континенту Велика Адрија. Студија је објављена овог мејсеца у часопису "Gondwana Research".  Истраживање еволуције планинских врхова може показати еволуцију континената.

„Већина планинских ланаца које смо истраживали потиче са једног континента који се од Сјеверне Африке одвојио пре више од 200 милиона година", рекао је Ван Хинсберген, и додао да је једини преостали дио овог континента пруга која води од Торина преко Јадранског мора до 'пете' чизме Италије.

То подручје геолози називају Адриа, па истраживачи за ову студију претходно неоткривени континент називају Велика Адриа.

У медитеранском региону геолози имају различито разумијевање тектонике плоча. Тектоника плоча је теорија која стоји иза формирања океана и континената, а за остале дијелове Земље та теорија сугерише да се плоче не деформишу када се крећу једна поред друге у областима са великим линијама раскола. Тако су Турска и Медитеран, потпуно различити.

„То је једноставно геолошки неред: све је закривљено, сломљено и наслагано. У поређењу са овим, Хималаји представљају прилично једноставан систем. Тамо можете да пратите неколико великих линија  на удаљености већој од 2.000 километара", рекао је Хинсбергер. У случају Велике Адрије, већи дио био је под водом, прекривен плитким морем, коралним гребенима и седиментима.

Седименти су формирали стијене које су исклесане. Велика Адрија била је прикљештена под плаштом Јужне Европе. Те одсјечене стијене постале су планински ланци на Алпима, Апенинима, Балкану, Грчкој и Турској.

Остаци изгубљеног континента могу се видјети у планинама Бик у Турској.

„Субдукција, урањање једне плоче испод друге, је основни начин формирања планинских ланаца", рекао је Ван Хинсберген.

Реконструкција овог еволуцијског окрића са освртом на планинске врхове на Медитерану захтијевала је сарадњу, јер обухвата више од 30 земаља. А свака од њих има свој начин геолошких истраживања, мапе и идеје о томе како су се ствари формирале, рекли су истраживачи.

Користећи софтвер за тектонску обнову плоча, истраживачи су буквално огулили леђа да би се вратили у вријеме када су се континенти поприлично разликовали од мапе коју познајемо данас.

Истраживачи су открили да је Велика Адрија почела да постаје сопствени континент прије око 240 милиона година током периода тријаса.

„Из овог мапирања настала је слика Велике Адрије и неколико мањих континенталних блокова који сада чине, дијелове Румуније, Сјеверне Турске или Јерменије", рекао је Ван Хинсберген, и додао да се деформисани остаци горњих неколико километара изгубљеног континента и даље могу видјети у планинским ланцима.

Остатак дијела континенталне плоче, дебљине око 100 км, уронио је испод јужне Европе у земаљски плашт, гдје можемо и даље га пратимо сеизмичким таласима до дубине од 1500 километара.

Ово није први пут да је пронађен изгубљени континент.

У јануару 2017. истраживачи су најавили откриће изгубљеног континента преосталог од суперконтинента Гондвана, који се почео распадати прије 200 милиона година. Остатак који је прекривен лавом сада је под Маурицијусом, острвом у Индијском океану.

Велика Адриа није први изгубљени континент који је пронађен. Али ако истраживања у протеклим годинама покажу нешто, то вјероватно неће бити посљедње откриће.

(натионалгеограпхиц.рс)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана