У Нишу праве роботе-пастире који ће чувати овце по Србији

AA
Foto: AA

НИШ– Стадо оваца на пашњаку креће се брзином и путањом према фармеровој жељи и потпуно је безбједно од вукова. Њиме не управљају ни пастири, ни овчарски пси, већ четири робота повезана жицом са електричним напоном, којима фармер паметним телефоном управља из свог дома.

Овакав систем осмислили су и још развијају нишки и београдски стручњаци.

Екипа Анадолије (АА) посјетила је Машински факултет у Нишу гдје се налази прототип Робо-пастир система. Прије него што је дошао на идеју о овом изуму, иноватор Душан Крстић знао је да у Србији нема довољно сточног фонда.

„Као главни разлог се наводи недостатак пастира, значи да нема довољно радне снаге, довољно људи обучених да воде већа стада у испашу, без обзира на то да ли су то овце, козе или краве. Зато што је тај посао тежак и непопуларан, мало људи се одлучује да га ради, па фармери немају другу могућност осим да огромне пашњаке фиксирају, односно да праве фиксне ограде", прича Крстић.

Да би се пашњак што боље искористио, фармери га, појашњава, дијеле на много мањих дијелова.

„То се зове прегонска испаша. Стадо сваки дан водите на другу парцелу како би се што боље искористила цела површина. То је компликован и скуп процес јер треба развући велике количине мрежа и стубова да се то постигне. Зато је идеја била да нађемо мобилно решење, да осмислимо покретну парцелу која може да се шири и скупља", говори овај иноватор.

У томе је и успио. Систем чине четири роботске јединице постављене на возила са точковима. На роботима се налазе покретни зглобови којима се подиже висина жице, па се покретна ограда на тај начин може прилагодити животињској врсти.

Жица се намотава, тако да ограда остаје затегнута било који облик да четвороугао заузме, чак и када се роботи-пастири међусобно приближе или се нађу на неравном терену.

„Кретање животиња је добро за њихово здравље, а то им осигурава и да једу храну која њима одговара, односно свежу храну. Ово им оставља могућност да буду на сунцу, у природном окружењу. Тако чуване животиње дају и далеко квалитетније производе, на пример, млеко, од оних које се чувају у штали", нагласио је Крстић.

Његов колега Милан Панић, доцент на Машинском факултету Универзитета у Нишу и технички руководилац пројекта, наводи још предности робо-сточарства.

„Када користите покретну ограду, животињама можете управљати од простора у ком се чувају до места за испашу и на појило. То може да се понавља више пута током дана и да се увек мења локација за испашу. То умањује људски рад потребан за чување животиња и пружа сигурност фармерима јер величину свог стада могу да планирају на основу карактеристика система", казао је Панић.

Прототип може да покрије простор до 80 метара ширине и дужине, што је, по стандардима, довољно за око 620 оваца, а оне се у Робо-пастир систему понашају природно.

Ово су доказали љетос тестирањем на фарми у околини Ниша са 280 оваца, када су роботи успели да савладају и узвишења.

„Систем је својим карактеристикама прилагођен да може да се креће по врло тешким теренима и да савлада успон чак до 40 степени. Његова вучна сила је јако велика и маса је таква да не може изгубити стабилност при кретању ни уколико дође до удара животиња у ограду или у сам систем", објаснио је Панић.

За управљање је потребно скинути апликацију са интернета и преко телефона или рачунара задавати ГПС координате.

„Дефинишете ширину и дужину ограде у неким секцијама и секције којима се систем креће. То значи да можете заобићи туђе парцеле, зграде, дрвеће, све друге препреке. Прецизност позиционирања је чак центиметар", говори координатор пројекта.

Већ постоје слични системи, али са виртуелно повезаним роботима у којима животиње носе огрлицу преко које их удари електрични импулс уколико напусте виртуелно одређени простор.

На тај начин животиње нису заштићене од предатора.

Робо-пастир је први систем физички повезаних робота и он омогућава да жичана ограда електричног напона од 10.000 волти од стада одврати сваку другу животињу која му се приближи.

Патент је пријављен Заводу за заштиту интелектуалне својине Републике Србије и робот-пастир је спреман за даљи развој.

Сљедећи кораци су да се систем прилагоди серијској производњи, а то, кажу двојица инжењера, није ни лак, ни брз, ни јефтин процес.

На томе да будућност сточарства што пре заживи, заједнички раде компанија Coming Computer Engineering из Београда и Машински факултет у Нишу.

Пројекат Робо-пастира се већим дијелом финансира кроз Програм сарадње науке и привреде републичког Фонда за иновациону дјелатност.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана