Шта је опасније од мобилног телефона током грмљавине
Љетње временске непогоде често прати и грмљавина. Да ли сте сигурни да знате како треба да се понашате кад загрми? Шта су истине, а шта заблуде када је о грмљавини ријеч, у јутарњем програму РТС-а открио је проф. др Владимир Ђурђевић.
У Панчеву је од удара грома испред куће страдао седмогодишњи дјечак, једној породици код Јагодине потпуно је изгорјела кућа, док је једном сељаку у Ваљеву страдало девет оваца.
Статистика говори да током године од удара грома страда десет особа. Највише грмљавине има током маја, јуна, јула и августа – од пет до десет дана, док грмљавине у Србији током јануара није било више од једне деценије.
Професор Физичког факултета др Владимир Ђурђевић истиче да је најважније склонити се са отвореног простора.
Најбоље је ући у неки зидани објекат. Ако вам кућа или нека зграда није у близини, добро је остати у затвореном аутомобилу.
Полуотворени простори, попут надстрешница или аутобуских станица нису добар заклон од грома. Не треба стајати поред електричних стубова ни високог дрвећа. Ако баш немате гдје да се склоните – чучните!
Чињеница да је малишан у Панчеву страдао на кућном прагу, показује да на отворном нема заклона који је сто посто сигуран.
"Најбоље је пратити временску прогнозу и ако је за после подне најављено неко невреме, грмљавинске непогоде, у том случају не треба планирати активности које можемо да одложимо, тако да можемо да будемо сигурни, односно близу неког затвореног објекта или куће у којој можемо да се сакријемо", објашњава професор Ђурђевић. Супротно раширеном вјеровању, сасвим је безбједно користити мобилни телефон док грми. Наравно, ако сте у затвореном простору. Међутим, требало би да се клоните фиксних телефона!
"У случају удара грома, та енергија може да прође кроз водове и стигне до слушалице. Тако да, ако сте у кући, слободно користите мобилни телефон у току олује. Није добро пунити мобилни телефон јер уређај може бити оштећен", напомиње професор Ђурђевић.
Гумена обућа се препоручује нарочито онима који раде на отвореном, у пољу на примјер, јер она представља неки вид изолације. Тако да, уколико се и "деси нешто страшно", како каже др Ђурђевић, посљедице ће бити мање.
Наодне умотворине које се односе на грмљавину нису научно поткрепљене.
"Прича да гром не може да удари два пута на исто место није тачна, као ни прича да гром неће у коприве. Дешавало се да у року од двадесетак секунди гром неколико пута удари у исто место", напомиње професор Ђурђевић за "РТС".
Важно је имати на уму да на отвореном нема апсолутно заштићеног мјеста. Чак и када се налазите у окружењу високих објеката, може да се деси да гром удари у мјесто које није највиша тачка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
