Слоновача из 16. вијека доноси нове научне податке

Г.С.
Слоновача из 16. вијека доноси нове научне податке

Кљове више од стотину слонова, пронађене на потопљеном броду који је нестао прије скоро 500 година у близини обала Западне Африке, анализиране су и доносе нам нове научне податке.

Научници су ДНК анализом упоредили добро очуване кљове, нађене на португалском броду из 16. вијека под називом "Бом Жезус" који је откривен 2008. године.

Слоновача стара 500 година поклапа се са афричким шумским слоном (lokodonta ciclotis), који је поријеклом из влажних шума у Западној Африци и басена Конга.

Брод је потонуо са товаром слоноваче којом се тада трговало, а и сами трговци су настрадали.

Студија открива да су афрички шумски слонови већ живјели у савани почетком 16. вијека - доводећи у питање раније податке према којима се сматрало даје ова врста слона почела да насељава западна подручја касније.

Студија је такође важна јер открива како се некада трговало слоновачом, посебно између Африке и Индије.

Студија је прва која је комбиновала палео-геномске, изотопске, археолошке и историјске методе за утврђивање порекла, еколошке и генетске историје овог материјала, навели су у међународном тиму истраживача.

"Слонови живе у групама које воде женке и они углавном остају на истом географском подручју током живота. Утврдили смо одакле потичу ове кљове испитивањем ДНК маркера који се преноси само с мајке на младунче. Успјели смо да одредимо географски регион и врсту слона са ДНК карактеристикама које се подударају са слоновачом са потонулог брода", рекла је ауторка студије Алида де Фламинг са Универзитета у Илиноису.

Године 1533. брод "Бом Жезус" је нестао на путу за Индију са 40 тона златника и сребрњака, товаром кљова и другим драгоцјеним теретом.

Тек 2008. године брод је пронађен у Намибији.

Слоновача је била централни покретач трансконтиненталног трговинског система који је поморским рутама повезивао Европу, Африку и Азију.

Сада, 12 година након што су пронађене, кљове са брода су анализиране и детаљно описане у новој студији, која је објављена у часопису Цуррент Биологy.

Тим је извршио ДНК анализу 44 кљове, као и изотопску анализу 97 кљова.

Анализа је открила да је слоновача потицала од афричког шумског слона који је поријеклом из влажних шума, а не од слона саване (locodonta africana), највећег живог копненог сисара који се данас налази у разним стаништима.

Коришћене методе могле би да помогну у будућим истраживањима о људима који су ловили слонове због кљова и о кретању слонова афричким континентом, преноси РТС

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана