Сателитска мјерења показала судбину Африке: Рађа се нови океан на мјесту раседа

Г.С.
Сателитска мјерења показала судбину Африке: Рађа се нови океан на мјесту раседа

Нова сателитска мјерења нуде драгоцијене податке за проучавање тектонског расједа на једном од геолошки најнеобичнијих мјеста на планети, пише америчка ТВ НБЦ на свом сајту.

На том мјесту, које је и једно од најврелијих мјеста на Земљи - дуж сушног подручја Афар, у Источној Африци, могуће је стојати тачно на мјесту гдје се, дубоко под земљом, континент управо раздваја.

То потпуно пусто пространство налази се изнад споја три огромне, тектонске плоче које се врло споро “љуште” једна с друге. То је сложен геолошки процес за који научници кажу да ће кроз бар неколико милиона година сасвим поцијепати Африку надвоје и створити нови океански басен.

За сада је најочитији доказ нова пукотина, дугачка 56 километара у Етиопској пустињи.

Тектонску судбину афричког континента научници проучавају већ неколико деценија, а нова сателитска мјерења помажу им да боље прате и разумију промјене.

“Ово је једино мјесто на Земљи гдје може да се проучи како континентални расјед постаје океански”, рекао је Кристофер Мур, са Универзитета у Лидсу, у Великој Британији, који ради на томе.

Сматра се да ће настанак новог океана у Африци трајати најмање пет до 10 милиона година. Научницима је то посебно занимљиво јер се дешава у Афару - на граници Нубијске, Сомалијске и Арапске плоче, пошто тај простор има јединствене геолошке особености.

Земљину кору чини десетак великих тектонских, каменитих плоча које се непрестано сударају, пењу се једна на другу, подвлаче се или се удаљавају.

Посљедњих 30 милиона година Арабијска плоча се удаљава од Африке, чиме су настали Црвено море и Аденски залив. Сомалијска плоча у источној Африци такође се удаљава од Нубијске плоче дуж долине Источне Африке, која се протеже кроз Етиопију и Кенију.

Још се не зна много, укључујући и због чега се распада афрички континент. Неки сматрају да би узрок могло бити масивно кретање прегрејаних растопљених стијена - магме, која се испод Источне Африке уздиже из Земљиног плашта.

Посљедњих година ГПС инструменти који се ослањају на мјерење са сателита, пеобразили су то истраживање, омогућивши научницима да прецизно, у милиметрима, мјере кретање тла, рекао је геофизичар Кен МекДдоналд, професор Калифорнијског универзитета у Санта Барбари.

Уз то се та појава прати сталним теренским истраживањем на мјесту гдје се дешава, у региону Афар који се назива “Дантеовим паклом” - рекла је Синтија Ебингер, геофизичарка Универзитета у Њу Орлеансу, која тамо често ради: “Најтоплији и даље насељен град на Земљиној површини је управо у Афару, гдје је температура често изнад 55 степени Целзијуса дању, а ноћу се 'охлади' до 35 степени”.

Нека од њених истраживања на терену су, наводи НБЦ, усредсређена на џиновску пукотину од 56 километара која се у Етиопској пустињи отворила 2005. године. Тај силовити расјед који је настао за само неколико дана, еквивалентан је стотинама година уобичајеног кретања тектонских плоча.

Од тада, читавих 15 година, Ебингер изучава шта покреће ту екстремну појаву. Њено истраживање указује да раздвајање плоча није увијек глатко и једнолично, већ има и јаких трзаја.

Ебингер сматра да би растући притисак магме која се уздиже из утробе Земље, могао покренути експлозивне појаве виђене у региону Афара што је упоредила пуцањем препумпаног балона.

Временом ће се сада јединствен афрички континент подијелити и настаће нов океан тако што ће Аденски залив и Црвено море преплавити регион Афара и читаву низију Источне Африке чији ће један дио остати сув и постати нов, мали континент, очекује МекДдоналд.

Три плоче се раздвајају различитим брзинама: Арабијска плоча одмиче се од Африке брзином од око 2,5 сантиметра годишње, док се двије афричке плоче одвајају упола спорије, рекао је он.

Иако је то врло споро, истраживачи кажу да су ипак јасни знаци да се то дешава јер, како се плоче “љуште” једна с друге, региструју и да материјал из дубоке унутрашњости Земље иде ка површини, формирајући обод будућег океана, пренијела је ТВ НБЦ.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана