Роботи се размножавају
Први "живи" роботи, познати као ксеноботи, које су направили амерички научници, сада се могу и размножавати, и то на начин који до сада није виђен ни код биљака ни код животиња.
Сама технологија ксенобота још је у врло раној фази, те за њу и даље нема одређене практичне примјене.
Aмерички научници тврде да су те "живе машине" задржане у лабораторији, да их лако могу угасити јер су биоразградиве, те да их регулишу стручњаци за етику.
Студија је објавлјена у научном часопису "Просидингс оф Нешнел академи оф сајенсис".
Ксеноботи су мањи од милиметра, а направљени су од матичних ћелија афричке канџасте жабе /Џенопус леавис/.
Ти сићушни ксеноботи први пут су јавности представљени прошле године, након експеримената у којима је показано да се могу кретати, да могу радити заједно, па чак и лијечити сами себе.
Али, сада су научници са универзитета Вермонт, Тафтс и Харвард, који су те ксеноботе и креирали, открили и нови облик биолошког размножавања.
"Жабе имају свој уобичајени начин размножавања, али када ослободите ћелије од остатка ембриона и пружите им прилику да саме одлуче како да постоје у новој околини, не само да оне открију нови начин кретања, већ очигледно открију и нови начин размножавања", појашњава Михаел Левин, професор биологије са Универзитета Тафтс.
Матичне ћелије представљају неспецијализоване ћелије које имају способност да се развију у било који тип ћелија.
Да би направили своје ксеноботе, научници су "састругали" живе матичне ћелије са жабљих ембриона и ставили их у инкубацију. У цијелом процесу није било манипулације генима.
"Већина људи роботе замишља направљене од метала и керамике, али није ствар у томе од чега је робот направљен, већ шта ради, а то је да се понаша самостално у име човјека", каже Џош Бонгард, професор рачунарства и стручњак за роботику.
У том смислу, то је робот, али истовремено то је и организам направљен од генетски непромијењене жабље ћелије.
"Ксеноботи се користе такозваним кинетичким размножавањем, процесом за који је познато да се јавља на молекуларном нивоу, али који никад прије није био примијећен на нивоу цијелих ћелија или организама", наводи Бонгард.
Уз помоћ вјештачке интелигенције, амерички научници тестирали су милијарде облика тијела како би ксеноботе учинили ефикасним у том облику размножавања, а суперрачунар је открио да је најбољи облик тијела за то форма "Це".
Научници су открили да ксенобот може у лабораторијској посуди да пронађе сићушне матичне ћелије, сакупи их на стотине, да би неколико дана након тога та наслага матичних ћелија постала нови ксенобот.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
