Пријети нам "интернет апокалипса" због Сунчаних олуја

ГС
Foto: b92.net

Према новој студији, Сунчева олуја, која се догађа једном у вијеку, могла би изазове "интернет апокалипсу". Оптичке линије велике удаљености и каблови испод вода, као дио глобалне интернет инфраструктуре посебно су рањиви.

Јака соларна олуја, која се дешава једном у приближно 100 година, могла би катастрофално утицати на технологију на Земљи и гурнути свијет у "интернет апокалипсу", каже се у новој студији.

Земљино магнетно поље штити нас од соларног вјетра, који се састоји од наелектрисаних честица које струје са Сунца.

Међутим, једном у 80 до 100 година, усљед природног животног циклуса Сунца, ови вјетрови постају соларне олује које би могле изазвати катастрофалне прекиде интернета на цијелој Земљи и трајати неколико месеци, каже студија, представљена на SIGCOMM 2021 – конференцији ACM групе, ученог друштва за рачунарство.

Сунце ротира попут огромног ватромета, док одашиљава ерупције у свемир у свим правцима. Ако се нека од њих запути ка Земљи, и има магнетно поље супротно магнетном пољу Земље – поља се мијешају. Када соларна олуја прође, дио Земљиног магнетног поља остане искривљен и личи на дугачак реп.

То искривљено магнетно поље повлачи убрзано наелектрисане честице ка Земљи, које ударају у више слојеве атмосфере, загријавају се и производе свјетлосни феномен – сјеверну и јужну поларну светлост.

Искривљено Земљино магнетно поље има, међутим, и друге значајније посљедице.

Ново истраживање је представила Санџита Абду Џоти са Калифорнијског универзитета, на основу којег је процјењивана тренутна интернет инфраструктура у односу на екстремне временске догађаје у свемиру.

Утврђено је да су далеководна оптичка влакна и подводни каблови, који су витални дио глобалне интернет инфраструктуре, осјетљиви на струје које у Земљиној кори производе соларне олује, познате и као избацивање короналних маса (ЦМЕ).

"Коронално избацивање масе укључује емитовање електрично наелектрисане материје и пратећег магнетног поља у свемир. Када удари у Земљу, он ступа у интеракцију са Земљиним магнетним пољем и производи геомагнетски индуковане струје (ГИЦ) на кори", објаснила је др Џоти. Струја из ових соларних олуја може оштетити и далеководе, напомиње се у студији.

"У интернет кабловима, који се данас користе за велике удаљености, оптичко влакно је имуно на геомагнетски индуковане струје. Али ови каблови такође имају репетиторе са електричним напајањем у интервалима од приближно 100 километара, који су подложни оштећењима", додала је.
Иако вјероватноћа да ће се такви догађаји заиста и десити варира од 1,6 до 12 одсто могућности у једној деценији, Џоти каже да се шансе повећавају током периода максималне активности Сунца у циклусу раста и опадања. На срећу, каже др Џоти, савремени технолошки напредак поклопио се са периодом слабе соларне активности.

Међутим, с обзиром на то да се очекује да ће Сунце постати активније у блиској будућности, она каже да тренутна интернет инфраструктура није тестирана на стрес усљед јаких соларних догађаја.

"Укратко, немамо појма колико је тренутна интернет инфраструктура отпорна на пријетњу коју носи избацивање короналних маса", написала је у твиту.
Додала је да су се последње велике соларне олује догодиле 1859. и 1921. године. Студије су документовале значајне штете које су те соларне олује нанеле тадашњој комуникационој мрежи – телеграфској.

Тренутни соларни циклус, каже студија, има потенцијал да буде један од најјачих до сада.

Истраживање такође указује на то да утицај соларних олуја неће бити уједначен широм свијета.

Наводи се да се интернет инфраструктура на вишим географским ширинама, изнад Екватора, суочава са већим ризиком, док САД имају велики ризик да буду "комуникационо прекинуте" од Европе, док је већа вјероватноћа да ће Азија задржати повезаност.

Студија наглашава потребу разматрања ризика од соларних олуја приликом дизајнирања и имплементације инфраструктуре интернета и апликација, и позива на бољу анализу отпорности на глобалној мрежи, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана