Новац, радијација и дуг лет спречавају људску мисију на Марс

Срна
Новац, радијација и дуг лет спречавају људску мисију на Марс

БИЈЕЉИНА- Разни ровери већ "шетају" Марсом и шаљу фотографије и снимке Црвене планете, али, упркос најавама, људи неће полетјети на Марс још деценијама, сматрају научници који су баве могућим мисијама на ову планету.

Дугачка је листа проблема који онемогућавају људску мисију на Марс, а највећи су - недостатак новца, радијација и дужина лета.

Иако је путовање на Марс технички готово надохват руке, вјероватно неће бити реализовано још дуго због несигурног финансирања такве мисије.

Вернер фон Браун, творац програма "Аполо", започео је рад на мисији до Марса одмах након слијетања на Мјесец 1969. године, али план се, попут многих других послије њега није помакао даље од радног стола.

Шта лет на Марс чини тако тешким? На првом мјесту - удаљеност.

Астронаути би до Марса морали да путују 225 милиона километара, и то у искључиво у периоду кад су двије планете /Марс и Земља/ релативно близу једна другој.

Посада је на путовању дугом мјесецима суочена са великим здравственим ризицима - радијацијом и микрогравитацијом.

Радијација повећава ризик од рака током каснијег периода у животу, а микрогравитација смањује густину костију и мишићну масу.

Научници су много сазнали из ранијих мисија на Мјесец, из летова и боравка астронаута на свемирским станицама, наводи Џонатан Мекдауел из Харвард-Смитсоновог центра за астрофизику.

Он објашњава да идеје о томе на који начин треба извести мисију на Марс постоје, али да су проблем појединости.

Једини начин да се смањи изложеност радијацији јесте да се путовање убрза, наводи научник Лаура Фоцик и објашњава да се то може учинити укључивањем нуклеарног термалног погона који ствара много више притиска од класичних ракета на хемијски погон.

Друга опција јесте изградња свемирске летјелице са "магацинима" воде који би "упили" свемирску радијацију.

На Марсу, по слијетању, треба пронаћи начин за дисање у атмосфри која садржи 95 одсто угљен-диоксида.

Насин ровер "Персевиренс" има на себи, због техничке демонстрације, инструмент који претвара угљен-диоксид у кисеоник.

Радијација ће, такође, бити изазов на површини Марса због његове веома танке атмосфере и недостатка заштитне магнетосфере. Зато ће бити потребно направити склоништа или их чак укопати.

Стручњаци су сагласни да је највећа препрека за лет на Марс - недостатак политичке воље америчког предсједника и Конгреса, преноси "Зимо портал".

Ако човјечанство као врста, посебно амерички порески обвезници, одлуче издвојити велике своте, на Марсу би људи могли бити докраја тридесетих година овог вијека, сматрају неки научници.

Ни најава да ће се људи вратити на Мјесец 2024. године /што је требала бити одскочна даска за Црвену планету/, неће бити остварена, процјењују научни часописи.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана