Научници открили како планирају претворити Марс у Земљу

ГС
Foto: илустрација

Ако човјечанство икада узме у обзир значајну, дугорочну колонизацију Марса, потребни ресурси ће бити огромни.

Да би се успоставило дугорочно људско присуство на Марсу, требало би озбиљно размислити о "тераформирању" планете.

Тераформирање је, лаички речено, процес претварања неког планета у својеврсну копију Земље, а један од главних услова за такво тераформирање је заштита планетарног магнетног поља коју Марс тренутно нема.

Научници, наиме, сматрају да је Марс давно у својој еволуцијској прошлости изгубио густу атмосферу богату водом, односно њен највећи дио, зато што су је отпухали соларни вјетрови и ионизирајуће честице.

Разлог за то је, према тврдњама научника, тај што се језгра Марса охладила и изгубила функцију динама који ствара магнетни штит. Црвена планета још увијек има мале дијелове преосталог површинског магнетског поља, али они су локализирани на јужној хемисфери и нису довољне величине да заштите планету.

Земља, с друге стране, има растаљену жељезну језгру која кружи и попут динама ствара магнетско поље, а у чланку објављеном на Универзитету Cornell по први пут су свеобухватно истражени практични и инжињерски изазови који утичу на изводљивост стварања умјетног магнетног поља, попут оног Земљиног, способног да обухвати Марс.

Ово укључује бриге које дефинирају дизајн, гдје лоцирати генератор магнетног поља и могуће стратегије изградње. Образложење овдје није оправдати потребу за планетарном магнетосфером, већ ставити бројке о практичности како би се могле одмјерити предности и недостаци различитих инжењерских приступа.

Предложено оптимално рјешење је потпуно ново, иако инспирисано природним ситуацијама и техникама фузијске плазме. Рјешење с најмањом снагом, склопом и масом је стварање умјетног прстена набијених честица (сличног облика као "појас радијације"), око планете који би могао настати избацивањем материје са једног од Марсових мјесеци (на начин сличан да то формира Ио-Јупитеров плазма торус), али користећи електромагнетне и плазма таласе за покретање нето струје у прстену што резултира укупним магнетским пољем.

Са новом ером истраживања свемира која је у току, ово је вријеме за размишљање о овим новим и храбрим будућим концептима, а принципи који се овдје истражују такођер су примјењиви на мање објекте као што су свемирске летјелице с људском посадом, свемирске станице или мјесечеве базе, које би имале користи од стварања заштитних мини-магнетосфера.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана