Мрља у океану је већа од Новог Зеланда

Агенције
Мрља у океану је већа од Новог Зеланда

Научници су уочили црвену мрљу у близини Новог Зеланда, која је већа од Тексаса. Сателитски снимци јужног дијела Тихог океана показале су да се источно од Новог Зеланда налази велико подручје неуобичајено топлог океана, пренио је ЦНН.

Још један проблем проузрокован климатским промјенама погодио је живи свијет. Са порастом температуре догађа се и велика промјена у океанима која пријети опстанку бројних врста.

Температура воде је око пет степени Целзијусових виша од просјека за ово доба године у том подручју, каже Јамес Ренвик, професор и декан факултета за географију Универзитета Викторија у Велингтону.

“Врућа” тачка на површини Тихог океана може да се уочи из свемира и највеће је натпросјечно топло водено подручје на Земљи у овом тренутку. Ради се о површини од око милион квадратних километара, већој од државе Тексас.

“На површини океана нема тако вртоглавих варијација”, каже Ренвик, те додао да је већ и један степен Целзијусових пуно, а да је “пет огромна ствар”.

Веома ријетко се уочава тај феномен на тако великој површини, али научници кажу да ће захваљујући глобалном загријавању постајати све чешћи.

“Површина океана ради оно што јој ваздух изнад каже”, појашњава Ренвик.

“То је подручје је примило много сунчевог зрачења, а није било западних вјетрова који би те топле масе одували. Зигрејано подручје се види као велика црвена мрља на сателитским снимцима”, додао је Ренвик.

Истиче и да је источно од тог неуобичајено топлог подручја - неуобичајено хладно подручје које је три степена Целзијусових хладније од просјека за ово доба године.

Научници не знају колико се у морску дубину спушта то топло подручје, алио Ренвик процијењује да се не ради о више од двадесетак метара јер је, како наглашава, потребна огромна енергија да се загрије толика водена маса током неколико недјеља.

Прије неколико мјесеци научници су уочили сличну топлу водену масу уз Аљаску и тада су то приписали отапању арктичког леда.

Таква подручја неуобичајених затопљавања површинских вода океана у прошлости су изазивала помор морских животиња, пропадање корала и алги на дну мора.

Према недавном истраживању од 1925. до 2016. године забилежен је пораст од 54 посто броја водених топлих таласа које се биљеже сваке године.

Од 1982. до 2016. године научници су забиљежили алармантни пораст од 82 одсто броја дана с “врућом” површином океана.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана