Кинески квантни рачунар побиједио "Гуглов"

Из компаније Гугл су 2019. рекли да су направили прву машину која је постигла "квантну надмоћ", прву која је надмашила најбоље свјетске суперкомпјутере у квантном израчунавању. Кинески тим, са сједиштем на Кинеском универзитету за науку и технологију у Хефеју, извијестио је да је њихов квантни рачунар, назван "Ђуџанг", 10 милијарди пута бржи од Гугловог "Сикамора". Опис "Ђуџанга" и његовог подвига израчунавања објављен је 3. децембра у часопису "Live science".

"Ђуџанг" је тако други квантни рачунар који је постигао квантну надмоћ било гдје у свијету.

Кина је уложила велика средства у квантне рачунаре. Влада је потрошила 10 милијарди долара на националну лабораторију за квантне информационе науке у земљи, извијестио је НДТВ. Земља је, такође, свјетски лидер у квантном умрежавању, гдје се подаци кодирани помоћу квантне механике преносе на велике даљине, пише "Live science".

Квантни рачунари могу да искористе необичну математику која влада квантним свијетом да би надмашили класичне рачунаре у одређеним задацима. Тамо гдје класични рачунари изводе прорачуне користећи битове, који могу имати једно од два стања (обично представљена са 1 или 0), квантни битови или кубити могу истовремено да постоје у многим стањима. То им омогућава да проблеме рјешавају брже од класичних рачунара. Али док теорије које предвиђају да ће квантне операције побиједити класичне постоје већ деценијама, изградња практичних квантних рачунара показала се као много изазовнија.

Кинески рачунар врши прорачуне користећи оптичке склопове. "Гуглов" уређај "Сикамор" користи суправодљиве материјале на чипу и више личи на основну структуру класичних рачунара. Ни један ни други не би били посебно корисни сами по себи као рачунар, а кинески уређај је направљен да ријеши само једну врсту проблема.

Да би тестирали "Ђуџанг", истраживачи су му дали задатак "узорковања Хигсовог бозона", гдје рачунар израчунава излаз сложеног кола које користи свјетлост. Тај излаз је изражен као листа бројева. (Свјетлост је направљена од честица познатих као фотони, што спада у категорију честица познатих као бозони.)

Успјех се мјери бројем откривених фотона. "Ђуџанг", који је и сам оптички круг, у једном тесту је открио највише 76 фотона, у просјеку 43 током неколико тестова. Вријеме израчунавања за израду листе бројева за сваку експерименталну серију износило је око 200 секунди, док би најбржем кинеском суперкомпјутеру требало 2,5 милијарде година да постигне исти резултат. То сугерише да квантни рачунар може да уради узорковање Хигсовог бозона 100 билиона пута брже од класичног суперрачунара.

То не значи да Кина има потпуно употребљив квантни рачунар, али је на добром путу. Што се тиче његове будуће примјене, тврди се да "Ђуџангово" суперрачунарство најбоље одговара потребама подручја као што су теорија графова, машинско учење и квантна хемија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.