Дизнијеве бајковите фантазије и машта од које се гради стварност у њујоршком "Мету"

Ружичасти дворци, софе које причају, предмети који оживљавају - ово што звучи попут фантазија из филмова Волта Дизнија, у ствари су фрагметни живописних салона Париза из времена рококоа.
Прва велика изложба овог типа у њујоршком "Мету" истражује опус Волта Дизнија и руком цртаних анимација из његовог студија кроз Дизнијеву личну фасцинацију европском умjетношћу и коришћењем француских мотива у анимираним филмовима и тематским парковима.
Дизнијева путовања у Европу била су извор инсприације, али и извор страсти према сакупљању и стварању минијатнурног намјештаја, који је такође дио изложбе, као и снимци Дизнија и његове породице у посјетама Паризу и Версају.
Шездесет радова европских декоративних уметничких предмета и дизајна - од таписерија и намјештаја до сатова и Севр порцелана - изложени су поред 150 радова на папиру и анимација из Волт Дизни истраживачке библиотеке, њихове архиве, колекција и породичног музеја.
Изабрани инсерти из филмова илуструју изузетан технолошки и уметнички развој студија током Дизнијево живота, али и након тога.
На изложби су истакнуте референце на европску визуелну културу - од готске архитектуре у Пепељуги, преко средњевековних утицаја у Успаваној лепотици до предмета инспирисаних рококоом који су оживјели у Лепотици и звери. Једна тема се открива као константа кроз читаву ретроспективу - концепт оживљавања неживог.
Језик антиквитета глатко се уклопио у безбрижност Дизнијевих бајковитих фантазија: то су свијетови у које се бјежи, довољни сами себи. Читав тај процес добио је термин - дизнификација, односно претварање уметности француских краљева у естетику која је освојила машту људи широм свијета. Све је то сажео сам Дизни у реченици - машта је модел од које се гради стварност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.