Да ли знате одакле потичу боје на семафору?

Широм земље семафори помажу у одржавању реда тако што сигнализирају када је вријеме за заустављање (црвено), успоравање (жуто) или наставак кретања (зелено).

Како пише сајт Ментал Флос, семафори вуку поријекло из жељезничких система са почетка 19. вијека. Инжењерима возова био је потребан начин да знају када би требало да зауставе локомотиве, а када да успоре.

Црвено је одабрано за заустављање јер га већина људи повезује са нечим потенцијално опасним или озбиљним. Што је још важније, црвена боја има најдужу таласну дужину у спектру боја и може се видјети са већих удаљености, што машиновођама омогућава да раније крену са кочењем.

Бијело свијетло користили су за дозволу да воз може да крене, а зелено свијетло је означавало опрез.

Пошто су двије лампице имале обојени филтер, дошло би до збрке ако би једно од сочива пало, откривајући бијелу свијетлост. На примјер, ако је оштећен црвени филтер, машиновођа би угледао бијело светло и помислио је да је сигурно кренути, а заправо није било.

Како би се избјегао овај проблем, елиминисана је бијела боја, додата је жута која указује на опрез, а зелена је означавала да је безбједно кренути.

Кад систем “експлодира”

Први семафор је заправо постављен у Лондону 1868. године. Заправо је то био систем гасних лампи, па није дуго потрајало прије него што је све експлодирало.

Када је 1913. године представљен Форд Модел Т, на путевима је било више од 4000 жртава, што је углавном била посљедица судара на раскрсницама.

Систем семафора у саобраћају ван жељезнице испрва није користио жуту боју, а пиштаљка је означавала да ће се свијетло промјенити како би возачи знали да се сигнал спрема.

Тек 1920. године полицајац из Детроита по имену Вилијам Потс предложио је систем у три боје - црвеној, жутој и зеленој.

Пошто се нису свуда користиле исте боје, САД су законом из 1935. године прописале црвену, жуту и зелену као обавезне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.