Да ли је Арктик темпирана метанска бомба?
Многи научници су забринути због непознанице који од гасова ће се ослободити топљењем пермафроста, односно зоне вјечитог снијега и леда.
Ослобађање угљеника из замрзнутог земљишта, који се скупљао у земљи хиљадама година, може драстично да загрије нашу планету. Оно у шта научници нису сигурни, јесте да ли ће ослобођени угљеник да буде угљен-диоксид, или још опаснији метан, који производи ефекат стаклене баште, наводи сајт Popsci.
Пермафрост је земљиште које је замрзнуто цијеле године. Хиљадама година биљке и животиње су умирале и трулиле а замрзавањем тако обогаћеног земљишта закључао се и угљеник у њему.
Када се пермафрост одмрзне, микроби су у стању да разграде његову органску материју. У влажном земљишту које је обогаћено кисеоником ова органска материја се углавном претвара у угљен-диоксид. У влажним условима са мало кисеоника, умјесто тога претвара се у метан, који планету загријава 86 пута више од угљен-диоксида.
Чак и ако не осјетимо нагли скок метана, то не значи да Арктик није у ризику да постане главни извор угљеника. Пермафрост се и даље губи због климатских промјена. Чак и ако се углавном претвара у угљен-диоксид, то је још много емисија из тог земљишта. Више угљен-диоксида од метана није нужно боље, будући да угљен-диоксид дуго опстаје у атмосфери, те се задржава и загрева планету дуже од метана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
