10 невјероватних ствари о мозгу које смо открили у 2019.

Ми захваљујући овом органу живимо и учимо, али много тога и даље је непознато. Сваке године нова открића нас науче више о овом чудесном органу. Зато завирите у неке од највећих открића о мозгу у 2019. години.

Љутња у сновима

Људи могу доживјети многе емоције док спавају, чак и љутњу. Истраживачи су открили, анализирајући мождане активности, да могу да утврде да ли се особа љути у сну или не. Тим је испитао регије мозга познате као фронтални режњеви, који помажу у контроли експресије емоција и решавању проблема. Асиметрична активност у предњим режњевима мозга током спавања може указивати на то да је особа сањала “љуте” снове.

Арктичка експедиција створила самотњаке

Људи - чак и интроверти - јесу друштвена бића, а усамљеност може да утиче на мозак. Студија је показала да се девет истраживача који су провели више од годину дана у пустињи Антарктика вратило са нешто мањим мозгом. Група истраживача упоредила је скенирани снимак мозага испитаника прије одласка на пусти континент и након повратка у друштво. Открили су да су дијелови мозга као што је хипокампус - регија задужена за учење и памћење - имали мању запремину након што су се истраживачи вратили.

Недостајући дио мозак може да компензује

Било би необично када би неко могао да узме јабуку без руку. Слично томе, група истраживача открила је да мали број људи може да мирише иако им недостаје регија мозга задужена за то. У предњем дијелу мозга налазе се дијелови задужени за мирис, који обрађују информације о мирисима из носа. Истраживачи су то открили случајно, када су скенирали мозак 29-годишње жене која је могла нормално да мирише иако јој ти дијелови недостају. Истраживачи не знају тачно шта је довело до ове магичне способности мириса, али сматрају да би други дио мозга могао да преузме улогу, што показује велику способност мозга да се ремоделује, пише Спутник.

Неки људи осјећају магнетно поље

Неке животиње користе невидљиво магнетно поље које се омотава око наше планете као природни навигациони систем. Такође неки људи могу да осјете магнетно поље наше планете, мада није јасно зашто. У студији објављеној у марту, група истраживача скенирала је мозак 34 особе којима је речено да сједе у мрачној комори за тестирање са вјештачким магнетним пољем.

Анализа мозга показала је да су четири од 34 учесника показала снажну реакцију на промјену магнетног поља са сјевероистока ка сјеверозападу, али не и обрнуто. Није јасно зашто су неки људи имали реакцију на магнетно поље, док други нису, а такође није јасно како је мозак открио такве сигнале. Али претходна истраживања су открила да људски мозак садржи пуно ситних магнетних честица које могу имати неке везе са тим, тврде истраживачи.

Мозак не прихвата идеју смрти

Смрт је природан феномен као и живот. Али наш мозак нас штити од идеје властите смрти, чинећи нас неспособнима да схватимо да ћемо се једног дана придружити другима у вјечном сну. Мозак непрестано користи старе информације како би предвидио шта ће се догодити у сличним ситуацијама у будућности - тако да мозак треба да буде у стању да предвиди да ћете и ви једнога дана умријети.

Али како се испоставило, нешто у идеји о нашој сопственој смрти квари овај механизам у мозгу. Група истраживача је то схватила посматрајући како мозгови 24 особе реагују када им се покажу ријечи повезане са смрћу. Мјерења мождане активности показала су да се механизам предвиђања мозга “покварио” када је дошло до идеје о сопственој смрти. Нејасно је зашто се то догађа, али према теоретичарима, превише оштра свијест о сопственој смртности умањила би вјероватноћу да особа жели да се развија.

Кичмена течност улази у мозак док спавамо

Истраживачи већ дуже вријеме знају да је мождана активност веома ритмична док спавамо, производећи таласне активности неурона. Али ове године су први пут открили нешто друго што је дио тог ритмичног циклуса: цереброспиналну течност. Ова течност окружује и штити мозак и кичмену мождину у сваком тренутку, а истраживања показују да такође чисти мозак од токсичних протеина док спавамо. Група истраживача прегледала је мозак 13 учесника током спавања помоћу машине за магнетну резонанцу и открила да цереброспинална течност заиста тече у мозгу током спавања у прилично ритмичном току; активност мозга се стишава, крв излази из мозга, а цереброспинална течност пролази унутра.

Ако половина мозга недостаје, све може да функционише

Мозак има изванредну способност да се мијења и прилагођава, што је доказано на малој групи људи којима је половина мозга била уклоњена као дјеци да би смањили епилептичне нападе. Упркос недостајању читаве половине мозга, они су функционисали сасвим добро јер је преостала половина ојачала. Скенирање је показало да су, међу пацијентима који имају само једну хемисферу мозга, регије мозга укључене у исту мрежу (попут вида) заједно радиле једнако добро као и код оних код којих је мозак нетакнут. Такође су открили да је повезаност између дијелова различитих можданих мрежа била јача код пацијената којима је уклоњена хемисфера, што упућује на то да је мозак у стању да надокнади губитак великог дијела себе.

Учење језика у битовима

Вашем мозгу је потребна меморија као она на УСБ-у како би савладао свој матерњи језик. Просјечна одрасла особа која говори енглески језик вјероватно ће морати да научи око 12,5 милиона бита информација везаних за језик, или јој је потребно 1,5 мегабајта за складиштење. Аутори су као примјер користили идеју “битова”, иако мозак не чува информације у битовима. Али већина од тих информација о језику има мање везе са граматиком и синтаксом него са значењем ријечи. У најбољем сценарију, одрасли ће током једног дана упамтити 1.000 до 2.000 бита свог матерњег језика, а у најгорем случају ће памтити око 120 бита дневно.

Оживљавање мртвих мозгова

Научници су обновили мождану циркулацију и ћелијску активност у мозгу свиња неколико сати након што су умрле. Овај радикални експеримент довео је у питање идеју да мозак након смрти претрпи изненадна и неповратна оштећења. Али група истраживача је показала да ћелијска смрт настаје током дужег временског периода, а у неким случајевима се чак може одложити или преокренути. Истраживачи су развили систем за проучавање постмортемских мозгова, при којем су пумпали синтетичку замјену за крв у артерије мозга. Пумпали су овај раствор у 32 свињска мозга 4 сата након што су животиње угинуле и пустили да раствор остане у мозгу шест сати. Открили су да је систем сачувао ћелијску структуру мозга, смањио ћелијску смрт и обновио неку ћелијску активност. Иако су истраживачи истакли да нису приметили ниједну врсту активности која би указивала на то да је мозак свијестан, неки постављају питање шта значи бити жив.

Људи имају скривену свијест

Неки пацијенти који су у коми или вегетативном стању показују знакове „скривене свијести”, показало је истраживање објављено у јуну. Истраживачи су анализирали мождане таласе више од 100 пацијената који нису реаговали након повреде мозга. Открили су да је у року од неколико дана након повреде један од седам пацијената одговорио јасним обрасцем мождане активности или „скривеном свијешћу” када им је речено да помјерају руке. То сугерише да су пацијенти разумијели наредбе, али нису се могли помјерати. Годину дана касније, 44 одсто пацијената који су имали ове почетне знакове скривене свијести могли су самостално функционисати најмање 8 сати дневно. Другим ријечима, пацијенти који су имали ове знакове „скривене свијести” имали су већу вјероватноћу да се опораве од пацијената без ових знакова, тврде истраживачи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.