Животна доб аутомобила, када је вријеме за отпад?

ГС
Foto: Илустрација

У прошлости су старе олупине аутомобила завршавале по пољима па чак и у ријекама, али ти су дани, срећом прошли. Данас постоји низ компанија које се баве откупом како дијелова аутомобила, тако и њихове каросерије.

Ако и сами имате старо возило на њему можете и зарадити. Захваљујући овим компанијама отпад више не завршава у природи, а и омогућују нам да покријемо одређене трошкове. Надаље, преко њих можемо и добити податке колико су обично стара возила која завршавају у отпаду те што је потребно учинити ако сте и ви власник једног таквог, преноси аутопресс.хр.

Наиме, просјечна доб аутомобила који завршавају у компанијама које откупљују каросерију и остале дијелове је између 12 и 15 година. Дакако, има и млађих, има и старијих, али ово је некакав просјек. Аутомобили најчешће завршавају у отпаду јер су доживјели велики судар након којег их се не исплати поправљати, но онде завршавају и возила која су још увијек у возном стању, али не задовољавају минималне еколошке стандарде без великих улагања, а као што се показало, то су најчешће ‘југићи’.

Наравно, треба споменути и возила која имају одређени квар за чији је поправак трошак превелик па их се на крају власници одлуче ријешити управо одвозом на отпад и рециклирањем.

Власници се често одлуче за одвоз на отпад и ако се не осјећају сигурно у возилу и такођер им се не исплати улагати у сигурносне ставке. Чест разлог одвоза на отпад је и замјена старог возила за ново и бројне акције које им то омогућавају.

Желите ли се и ви ријешити својег старог возила, али без судјеловања у акцији ‘старо за ново’, прво се распитајте о компанијама које се баве откупом оваквог врста отпада те сазнајте која најбоље плаћа, мада су цијене мање-више исте. Када се одлучите за одређену компанију, аутомобил можете особно одвести онде, док ће оне угледније компаније и саме доћи по вашу стару олупину.

Након што олупина дође у погон прво се провјерава документација возила, а потом иде на вагање. Ово је за вас сада најважнији дио јер се стари аутомобили плаћају по тежини па што је тежи, то је већа ваша зарада. Послије вагања вади се акумулатор и предаје се на за то предвиђено мјесто јер се ради о потенцијално опасном отпаду за природу и околиш.

Послије акумулатора ће скинути каталитички кондензатор који је до тада контролисао испушне гасове. Након овога се скидају гуме те исисавају све текућине које постоје (а има их пуно, сјетимо се само текућине за стакла, за расхлађивање система, разна уља, итд.). Потом се скидају и стакла те велики пластични дијелови као што је инструмент плоча, браници и слично. Треба знати да од цијеле масе возила чак 30 одсто чине неметални дијелови.

Када се све ово поскида, аутомобил иде на дробљење. У развијенијим компанијама лим се у постројењу за дробљене уситњава на мање дијелове који имају око 40 центиметара, док се код оних других метал претвара у коцке како би се лакше превозио даље на обраду.

Све се ово чини помало компликовано, али у добро уходаном постројењу потребно је свега десетак минута да аутомобил којег сте довезли ондје буде ‘спрешан’. Овај метал касније се користи за израду најразличитијих дијелова, некад је то опет нови аутомобил, а некад конзерве, дизалице и слично. И гуме се поновно користе, примјерице од њих се израђују лежећи полицајци или мекане подлоге за дјечја игралишта.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана