Заоштравање се у Њемачкој: Ограничење брзине на ауто-путевима – да или не?

Дојче веле
Заоштравање се у Њемачкој: Ограничење брзине на ауто-путевима – да или не?

Око ријетко које теме су Нијемци тако емотивни као око могућег ограничења брзине на аутопутевима. Посљедњих дана око тога се води жестока дискусија. И у њемачкој влади.

Њемачка је земља аутомобила. Многи инсистирају на томе да се у својим Мерцедесима, BMW-има, Volkswagenима, Аудијима, возе максималном брзином. Ако то желе.

“Слободна вожња за слободне грађане”, тако је седамдесетих година прошлог вијека гласио слоган немачког ауто-мото клуба ADAC. И да, за многе нема љепшег осећаја од оног кад јуре “аутобаном” брзином од 180 километара на сат. Или чак и више од тога, уколико то дозвољава модел аутомобила, пише Дојче веле.

То је могуће зато што на око две трећине њемачких аутопутева нема ограничења брзине. То је јединствено у Европској унији. И веома ријетко у свијету.

Велика и јака коалиција љубитеља аутомобила, индустрије и лобиста до сада је успешно блокирала све покушаје да се ту нешто промјени.

Јаз у “великој коалицији”

Сада се поново распламсао спор око могућег ограничења брзине. Позадина је дебата око безбједности на путевима, односно око заштите климе. Божићни и новогодишњи празници били су турбулентни и у редовима владајуће коалиције у Берлину. Социјалдемократе (СПД) захтијевају увођење генералног ограничења брзине, а њихови коалициони партнери Демохришћани (ЦДУ/ЦСУ) ту идеју одбацују.

Нова шефица СПД Саскија Ескен и њена страначка колегиница, уједно и савезна министарка за заштиту животне средине Свења Шулце су међу најгласнијим поборницама ограничења. Оно смањује број несрећа са смртоносним посљедицама и годишње смањује емисију угљен-диоксида за милион до два милиона тона, тврди Шулцеоа:

“Разумно би било прихватити генерално лимитирање брзине. У прилог томе говори и чињеница да то постоји у скоро свим чланицама ЕУ.” И зато она са ЦДУ/ЦСУ жели да конкретно разговара о општем ограничавању брзине на максимално 130 километара на сат.

Тиме се она практично сукобљава са министром саобраћаја Андреасом Шојером (ЦСУ). Он је још за Божић изразио неразумијевање око поновног интензивирања дебате о ограничењу брзине. На Твитеру је написао да је смисленије “интелигентно, дигитално и флексибилно” управљати саобраћајем – дакле “без забрана”. Подржали су га и опозициони Либерали (ФДП).

Без већине у Бундестагу

Ограничење брзине не жели само СПД – већ и Зелени. Они су још о октобру прошле године у Бундестагу затражили усвајање генералног лимита за аутопутеве од 130 км/ч. Тада је предлог подржала само Љевица.

Владајућа коалиција ЦДУ/ЦСУ и СПД (изричито су нагласили да је то због “дисциплине” у владајућој коалицији), односно опозициони Алтернатива за Њемачку (АфД) и ФДП били су против ограничења брзине. Већине у Бундестагу дакле нема – то добро знају у редовима ЦДУ и ЦСУ. Од те идеје у догледно вријеме дакле неће бити ништа.

Осим еколошких, многим поборницима идеје ограничења важан је и аспект безбједности. Синдикат запослених у полицији (ГдП) у интервјуу за Дојче веле подржао је ограничење.

“Схватам емоције, ми смо земља аутомобила. Има много лобирања, од тога зависе радна места. Сви су одмах око тога узбуђени”, каже Михаел Мертенс из ГдП. Али и додаје да је јасно да је свака појединачна жртва у саобраћају – једна жртва превише.

На њемачким аутопутевима у протеклим годинама у просјеку погине око 400 особа. Ако се из те статистике изузму смртни случајеви на оним дионицама на којима постоји ограничење, као и оне гдје разлог није брзина (на примјер алкохол), још увијек се ради о 80 жртава годишње – 80 људи који из године у годину страда у несрећама у којима брза вожња игра кључну улогу.

Ограничење брзине могло би да имати и “васпитну” улогу, каже Мертенс:

“Због екстремних брзина на аутопуту ми одгајамо нове генерације брзих возача. Онај ко се у младости навикао на велику брзину на аутопуту, тај брзо вози и на другим путевима.”

Стручњаци захтијевају опсежна истраживања

Зигфрид Брокман, стручњак Њемачког уружења осигуравајућих друштава задужен за саобраћајне несреће, захтјева од савезне владе да коначно истражи утјецај брзине на прометне незгоде.

“Све док нема неке студије, учинак генералног ограничења брзине није доказан”, каже он за Дојче веле.

Он каже да много тога говори у прилог тези да кључни проблем на аутопутевима у Њемачкој у ствари није темпо вожње, већ су то прије свега велике разлике у брзини између појединих трака на аутопуту:

“Проблем је кад на лијевој страни неко прозуји брзином од 200 на сат. Али кад сви возе 150, онда имамо исти ефект као кад сви возе 130.”

Осим тога могуће је и да главни разлог за многе несреће није првенствено висока брзина, већ и неки други фактори, попут квалитета пута, каже Брокман.

“Постоје деонице на којима не важи ограничење брзине, а које у статистици броја несрећа котирају боље него оне с ограничењем. То све зависи од других фактора: како је траса изграђена, колика је видљивост, колико има саобраћаја?”

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана