Одлазак легенде Форда и свјетског бизниса, спасиоца Крајслера

Био је и предводник новог начина размишљања који га је замало довео до највише политичке функције у држави.

Ајакока је био међу првим менаџерима чија плата је досегла милион долара, а националну славу у САД постигао је, између осталог, својим једноставним маркетиншким порукама док је радио у компанијама “Крајслер” и “Форд”.

“Ако пронађете бољи аутомобил, купите га”, био је слоган када је “Крајслер” представио свој први моноволумен, док је 1956. године смислио слоган “56 за 56”, односно кампању за “Фордове” аутомобиле који су грађанима били доступни за мјесечну рату од 56 долара, пише црногорски сајт “Банкар”.

Неспособан за војску

Ајакокину каријеру умногоме је усмјерила реуматска грозница коју је прележао као дијете. Због ове болести није му било дозвољено да служи у војсци, те је одлучио да се доказује на другим пољима.

Магистрирао је машинство на елитном универзитету Принстон, а 1946. године се запослио у “Форду” као инжењер у производњи, пратећи свој дјечачки сан да ради у аутомобилској компанији.

Најбољи трговац икад

На сопствени захтјев, пребачен је у “Фордово” одјељење за продају и маркетинг, а након 14 година постао је потпредсједник групе за аутомобиле и теретна возила у оквиру компаније. Свега седам година након тога постао је извршни потпредсједник “Форда” с платом од скоро милион долара и репутацијом “најбољег трговца у америчкој историји”, пише “Банкар”.

“Продавао је све, а када није било новог производа, продавао би себе”, написао је један од његових бројних аутобиграфа. У “Форду” је остао до 1978. године, када му је уручен отказ, а јавност никада није сазнала позадину његовог одласка, јер је компанија биљежила профит од двије милијарде долара.

Спасилац Крајслера

Ајакока се потом нашао у “Крајслеру” који је у тренутку његовог доласка био на рубу пропасти.

Спас компаније нашао је у позајмици од 1,5 милијарди долара, коју је одобрио амерички Конгрес, а многи сматрају да је Ајакока један од ријетких људи који је могао да издејствује такву услугу америчке државе.

Спасавање “Крајслера” био је, како пише “Банкар”, мукотрпан посао - затворено је више америчких погона, а више хиљада радника изгубило је посао. Када је компанија стала на своје ноге, Ајакока је схватио да су америчком тржишу, по угледу на европско, потреби компактни и штедљиви аутомобили, као и велики, породични. Одатле се родио први моноволумен, који је постао невјероватан хит на тржишу, па је “Крајслер” и прије рока могао да отплати свој дуг држави, док је Ајакока поново постао симбол успјеха.

Конкуренција из Јапана

Талас успјеха “Крајслера” трајао је до позних 80-их година, након чега је компанија почела да биљежи све мање профите због јаке јапанске конкуренције. Ајакока је за проблеме у компанији окривио Јапанце, који су, како је сматрао, својим погонима на југу САД уништили све радне стандарде које је ауто-индустрија у Детроиту договорила са синдикатима. Ајакока је оптуживан да не умије да направи аутомобил који би парирао јапанским.

Одлучио је да “Крајслер” напусти 1992. године, због позиције у којој се нашао, али је задржао консултантску позицију која му је годишње доносила 500.000 долара.

Кандидат за предсједника

Он је 1988. године озбиљно разматрао да се кандидује за предсједника САД, а тадашње анкете показале су да је имао добру шансу да побједи. Незадовољан начином на који је тадашњи предсједник САД Џорџ Буш Млађи водио земљу, Ајакока је 2007. године објавио књигу “Гдје су нестали сви лидери?” у којој је оштро критиковао амерички политички и корпоративни врх. У својој књизи истакао је и тзв. “девет тачака” за повјеру будућих лидера - знатижељу, креативност, комуникацију, карактер, храброст, увјерење, харизму, компетентност и здрав разум.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.